Расту и рате спољног дуга
БАЊАЛУКА - Српској и ФБиХ расту рате кредита које плаћају европским и свјетским кредиторима, јер је од укупног износа спољног дуга, односно 9,802 милијарде марака за промјењиву каматну стопу везано 35,40 одсто тих обавеза.
Од укупног износа спољног дуга БиХ 9,802 милијарде марака на крају прошле године на Српску се односе 4,224 милијарде, а ФБиХ 5,460 милијарди. Преостали мањи износ спољног дуга односи се на Брчко дистрикт и институције БиХ.
У Министарству финансија и трезора БиХ казали су “Гласу Српске” да се према прелиминарним подацима са крајем прошле године од укупног износа спољног дуга на кредите уговорене са варијабилном каматном стопом односи 3,470 милијарди марака или 35,40 одсто.
- Преостали износ од 6,331 милијарду марака или 64,60 одсто односи се на кредите са фиксном каматном стопом - казали су у Министарству финансија и трезора БиХ.
Нагласили су да је у првом кварталу 2023. године одступање у вези са промјеном каматне стопе у највећој мјери забиљежено код плаћања обавеза према Међународном монетарном фонду (ММФ), Европској инвестиционој банци (ЕИБ), Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) и Свјетској банци (ИБРД).
- Иако је усљед повећања каматне стопе плаћено више у односу на пројицирани износ и даље се остаје у оквиру планираног износа са укљученим корективним фактором од пет одсто - нагласили су у Министарству финансија и трезора БиХ.
Појаснили су да је било планирано да за први квартал ове године на име главнице и камате буде исплаћено 300,56 милиона КМ, а за сервисне и остале трошкови 36,43 милиона.
- На име главнице и камате плаћено је 281,40 милиона, док су трошкови по основу камате, сервисних и осталих трошкова износили 54,72 милиона - нагласили су у Министарству финансија.
Економисти наводе да ће каматне стопе вјероватно још неко вријеме расти, јер и ЕЦБ али и ФЕД најављују даље корекције у том правцу ове године.
- Ако то повећање буде довољно у смислу да оно заустави инфлацију, тада ће се ситуација стабилизовати, али каматне стопе ће и даље остати високе. Инфлација је расла и њено смањивање не значи пад цијена, него спорији раст цијена. Улазимо у неку спиралу и извјесно је да се каматне стопе неће брзо вратити на оне раније. Остаће неко вријеме високе, али вјерујем да тај период не би требало дуго да потраје - рекао је “Гласу” економиста Милош Грујић и додао да су све агресивне мјере донесене с циљем обуздавања инфлације.
Нагласио је да власт у БиХ дијели судбину свих учесника на финансијским тржиштима, када је ријеч о повећању каматних стопа.
- И земље са већом традицијом на финансијским тржиштима се задужују по већој каматној стопи. Исте проблеме имамо сви. Не очекујемо неке страшне потресе, а рационално је да ће дио новца који се враћа за измирење обавеза у страним валутама бити већи - закључио је Грујић.
Грађани
Из Агенције за банкарство РС раније су “Гласу” рекли да грађани и привредници у Српској који с банкама имају уговорену промјењиву каматну стопу на кредите могу поново очекивати раст мјесечних рата.
- Са циљем обуздавања инфлације ЕЦБ је повећавао каматне стопе, а такве промјене на нашем тржишту могу утицати на кредите који укључују промјенљиву каматну стопу. До таквих промјена долази усљед промјена међубанкарских референтних каматних стопа које се користе за одређивање коначне стопе за уговоре с промјенљивом каматном стопом, што је најчешће еурибор - казали су у Агенцији за банкарство.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
