Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а: Дволичност странаца темељ свих наших криза

Тај процес се најдрастичније одразио на Југославију. Други талас глобализма кулминирао је у региону, гдје је дошло до рата. Отаџбински рат је завршен усвајањем Дејтонског споразума, као "суи генерис" мировног уговора, а доносиоци тог документа одиграли су дволичну улогу - по Дејтону конституисана је федерално-конфедерална држава, а на другој страни у пракси су подржавали унитарни модел. То је створило сложену ситуацију за дужи период.

Истиче то за "Глас" предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) Рајко Кузмановић.

Говорећи о политичкој ситуацији у БиХ, каже да оправдава усвајање закона о необјављивању одлука високог представника у "Службеном гласнику" и оног који дефинише неспровођење одлука Уставног суда БиХ на територији Српске до усвајања закона о тој правосудној институцији.

- Народна скупштина као народни парламент има право да доноси било које акте, који су у функцији заштите правног поретка, а који нису у супротности са Дејтонским споразумом, Уставом БиХ и Уставом Републике Српске - каже Кузмановић.

ГЛАС: Као стручњак за уставно право, шта је Уставни суд БиХ урадио 19. јуна измјеном правила рада и омогућавањем одржавање сједница и кад нема представника једног конститутивног народа?

КУЗМАНОВИЋ: Уставни суд БиХ стално грубо повређује Устав БиХ, Устав Српске и међународно право, а учињена је тешка повреда властитих аката - Правилника о раду, који узгред и није легалан и легитиман. Правилником желе да супституишу закон о Уставном суду. Суд мора имати закон, као све земље свијета, што има и Уставни суд Српске. Повреде Устава се нижу, а поменућу само повреду члана шест, тачка "ц". Устав утврђује да Уставни суд БиХ има апелациону јурисдикцију над судовима (мисли се на редовне), а не уставне судове. Уставни суд није страначки суд. Он суди списима, а не људима. У низу повреда Устава посебно је противуставна одлука од 19. јуна, којом се искључују српски представници и да суд може радити без Срба. На основу бројних неправилности, посебно оних од тог датума, легитимно и легално је право Скупштине и "Службеног гласника" да се не примјењују и не објављују нелегитимне одлуке суда и квази-високог представника.

ГЛАС: Да ли је могао већ бити усвојен закон о Уставном суду БиХ, без страних судија, за шта је у Уставу отворен пут готово двије деценије? Ако јесте - због чега су још ту?

КУЗМАНОВИЋ: Уставни суд је објективна нужност да га имају скоро све земље. На прсте бисмо могли набројати земље (државе) које немају закон о суду, међу којима је БиХ. Да постоји Закон о Уставном суду не би се десила повреда примјеном правила, као квази-правног акта. Није се смјела догодити забрана учешћа Срба у раду и одлучивању суда. Тиме је игнорисана законодавна власт Српске и угрожени стандарди уставних судова у Европи. Европски судови ћуте о раду Уставног суда БиХ, а ћути Венецијанска комисија, као правни орган Савјета Европе. Тиме они схватају да Уставни суд БиХ гријеши, али из политичких разлога ћуте. Република Српска снажно указује на то да суд не поштује највиши правни акт - Устав.

ГЛАС: Има ли из ове ситуације повратка на старо?

КУЗМАНОВИЋ: Институције Републике Српске више од 20 година траже да јој се врате силом одузете надлежности од стране високих представника. Тешко се одвија процес повратка. Ипак могуће је под условом да постоји добра воља других страна и да се преговара и доносе Уставом загарантоване одлуке. Коректан гест Српске је да се одмах преговара о измјенама и одлуке доносе у пакету. Упућен је и апел Српске да се обустави доношење одлука од страна у Сарајеву и илегалних или легалних високих представника.

ГЛАС: Доста странаца се, ако и изузмемо троје страних судија у том суду, мијеша у многа унутрашња питања у БиХ, посебно представници САД и Велике Британије. Како гледате на то 28 година послије Дејтона?

КУЗМАНОВИЋ: Чињеница је да у БиХ постоје странци у свим битним институцијама. Занимљиво је дјеловање странаца судија у Уставном суду БиХ гдје их има троје, уз по два Србина, Хрвата и Бошњака. Странце именује предсједник Европског суда правде. У пракси су створили коалицију три странца и два Бошњака и тако дјелују више од 20 година и скоро увијек су доносили одлуке на штету Српске. Одлуке су доносили прегласавањем српских, повремено и хрватских судија. Занимљиво је да Срби више пута издвајају своје мишљење. Стиче се утисак да су евроазијске силе држале и држе своје судије под својим кишобраном. Творац Устава имао је у виду да се замијене те судије након првог мандата. Прошло је шест мандата, а судије странци остају. Није им довољно што прегласавају српске судије, већ су одлучили да суд може доносити одлуке и без Срба. Тиме је уставно судство повриједило Устав и Дејтон. Нужно је да што прије стране судије оду кући.

ГЛАС: Колико је БиХ данас суверена држава или државна заједница? Ко јој то највише одузима?

КУЗМАНОВИЋ: Суверенитет се означава као неотуђиво право сваког народа и сваке територијалне јединице у систему. Суверенитет је тиме сигурнији и добро се остварује ако је у држави непосредна демократија и ако све одлуке доносе изабрани органи. Дакле, суверен је правни субјекат који самостално доноси одлуке. За БиХ не може се рећи да је у цјелини суверена, јер њоме управљају странци и то политиком, економијом и војском. Странци преко ОХР-а, високог представника и других организација и институција начинили су један специфичан вид протектората. Данас је правно-политичка срамота што се одлукама игра нелегални високи представник. Што се тиче појма заједница, без потребе се проблематизује. Појам друштвена заједница уобичајен је за сваку територијалну јединицу, од мјесне заједнице па преко општинске и градске заједнице, до државне заједнице.

ГЛАС: Српска је затражила од УН релевантна документа која потврђују да је Кристијан Шмит високи представник. Да ли тај документ постоји?

КУЗМАНОВИЋ: Таквог документа нема, јер је стављен вето на његов избор, тако да господин Шмит није изабран у Савјету безбједности УН. Зато је недопустиво да се грађанима једне земље представља као високи представник, иако то није.

ГЛАС: Шмит, с друге стране, ипак најављује да ће пооштрити такозвани Инцков закон којим је забрањено и кажњиво негирање геноцида? Шта на то каже научна заједница?

КУЗМАНОВИЋ: Најава грађанина Шмита да ће доћи до пооштравања тзв. Инцковог закона представља акумулацију безакоња. Ако би и дошло до било каквог наметања, тај акт неће се проводити сагласно активностима које је недавно донијела Народна скупштина. На било какво даље наметање снажно ће одговорити академска, научна и културна заједница, са око пола милиона грађана - бирача, који су изгласали ову власт на демократским изборима. Надамо се да ће се пробудити правна савјест међународне заједнице и укинути мјесто високог представника и тако онемогућити даље безакоње.

Одговор

ГЛАС: Од доношења закона о АНУРС навршава се 30 година. Да ли академија има одговоре на важна питања за Српску? Чује ли се довољно глас струке?

КУЗМАНОВИЋ: Академија је највиша научна, умјетничка, репрезентативна и радна институција. Један је од државотворних стубова Републике Српске. Њен основни задатак је да подстиче развој науке и умјетности, чува, његује и унапређује културу, дух и на вријеме учествује у свим битним питањима која се тичу Српске. Давали смо одговор на сва кризна питања, а даваћемо их и убудуће. Реаговали смо и на друштвена збивања о полицији, имовини, правосуђу. Активности се крећу у четири друштвена смјера: научни пројекти (око 50), научни скупови (око 80), издавачка дјелатност (око 200 дјела) те међуакадемијска сарадња. Имамо 12 споразума о сарадњи са европским академијама, превод књига о Српској на енглеском и руском језику. Радимо капитално дјело "Енциклопедија Републике Српске".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.