Радомир Лукић, за “Глас Српске”: Кризе креира Запад, а спроводе их ОХР и Уставни суд

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” професор уставног права на Универзитету у Источном Сарајеву и један од учесника у стварању и писању првог Устава Републике Српске 1992. године Радомир Лукић анализирајући новонастале политичке тензије у БИХ, настале како због ранијих, тако и нових одлука Кристијана Шмита и Уставног суда БиХ, у којима је оспорено право Републици Српској да располаже непокретном имовином.

- Те земље су главни покретачи криза у БиХ, а ОХР и Уставни суд БиХ су инструменти и полуге урушавања Српске. Парадокс - поменути суд се већ годинама понаша неуставно, другим речима, превазилази границе своје уставне надлежности и у целом низу спорова он, у ствари, ствара нове уставне норме које не постоје или доноси одлуке које су у супротности са важећим уставним нормама у БиХ. И сам ОХР је изашао из утврђених принципа свог деловања. У анексу 10 Устава БиХ нигде не пише да ће се високи представници моћи понашати као уставотворци, законодавци, судије или извршни органи управне власти, што они годинама уназад раде. Обе ове установе су саме себе поставиле изнад Устава земље, баш као Савет за имплементацију мира (ПИК), који није део дејтонске структуре, већ је нешто самонаметнуто. И управо тај ПИК покушава дати међународно-правни легитимитет таквом незаконитом поступању ОХР-а и високих представника, што је још један нонсенс - истакао је Лукић.   

ГЛАС: Како гледате на објашњења из Уставног суда БиХ након објаве да је изречена привремена мјера у случају примјене Закона о непокретној имовини у Српској? Има ли она утемељења у Уставу БиХ или само у правилима рада овог суда?

ЛУКИЋ: Када је писан Устав БиХ, тада је пропуштено да се изричито дефинише ово питање. Парламент БиХ није ограничен у погледу уређивања аспеката организације неких поступака пред Уставним судом БиХ. Уосталом, и правила овог суда која се помињу у члану 6. нису изричита, односно не каже се да је законодавцима забрањено да регулишу ту материју.

Поменуте привремене мере, које сте споменули, део су сваког судског поступка, али је велико питање када оне могу да се изричу и у којим случајевима. Зато сматрам да би Парламент БиХ, који има ту надлежност, у том погледу требало да регулише и уреди деловање Уставног суда БиХ, а самим тим питање привремених мера.      

ГЛАС: Како одбранити став да је имовина по Дејтонском мировном споразуму и Уставу БиХ у власништву ентитета?

ЛУКИЋ: Чланом 3. тачка један јасно и изричито је уређено шта су надлежности институција БиХ. Оне су тачно нумерисане. Другим речима, не може се ништа додавати или одузимати уколико се с тим не сагласе ентитети. Међу тим изричитим надлежностима, које се, морам то нагласити, језички недвосмислено проналазе, нема уређења државне својине.

С друге стране, у истом том члану стоји и да све оне надлежности који нису изричито утврђене као надлежности БиХ припадају ентитетима. Када ово двоје доведемо у међусобну везу, може се закључити да није у надлежности БиХ да уређује питање државне имовине, али ни статус добара од општег интереса и добара у јавној употреби и још неких категорија које се могу подвести под јавну својину. И на томе треба инсистирати, јер тако пише у Уставу БиХ. То је једина наша одбрана и ако Уставни суд БиХ настави с досадашњом праксом, Српска ће морати предузети одређене мере које ће бити адекватне таквом уставном прекорачењу надлежности од стране овог суда.    

ГЛАС: Које би то мјере могле бити, односно како би могао изгледати тај одговор?

ЛУКИЋ: Једино вам могу рећи да ће те мјере бити адекватне изазову с којим се Република Српска суочила због вануставног деловања Уставног суда БиХ, јер се не може више дозволити да он ствара неку уставну норму која не постоји. Уставни суд треба да штити постојећи устав земље. Они раде управо супротно, руше га својим одлукама. 

ГЛАС: Представници Српске су протеклих дана указивали на чињеницу да ФБиХ још није спровела пресуду суда од прије десетак година која се такође односила на имовину, а да је у Брчком то питање ријешено онако како Српска тврди да је исправно. Како то коментаришете?

ЛУКИЋ: Парламент ФБиХ је то решио тако што је у текст тог закона ставио да се он примењује само до доношења закона о јавној својини на државном нивоу, чиме су они истакли привремени карактер свог закона. Они су на овај начин признали да је то у надлежности Парламента БиХ.

ГЛАС: Из Српске је најављено како ће написати нови закон о имовини. Колико се можемо вртјети у том зачараном кругу закона и пресуда?

ЛУКИЋ: Морамо се вртјети у том зачараном лавиринту који је успоставио Устави суд БиХ. Нема нам друге. Што једном приликом рече Матија Бећковић: “Ћераћемо се ми још”. Нажалост, то је тако. Паметнијег одговора на то питање немам, јер није паметан ни изазов који је Уставни суд БиХ успоставио. 

ГЛАС: Да ли је можда вријеме за нови Устав Републике Српске, поготово јер је он доста измијењен амандманима од стране високих представника? Да ли очекујете да ће у догледно вријеме нови приједлог бити упућен у процедуру?

ЛУКИЋ: Морам признати да нисам упућен у тај поступак, да ли се у том погледу нешто оперативно ради или не. Истина, Устав Републике Српске је у протеклом периоду доста унакажен. Његова првобитна верзија је промењена, са 122 амандмана, од којих је један део донела Народна скупштина Републике Српске, користећи своја уставотворна овлашћења. Али проблем су они уставни амандмани око надлежности који су наметнути од стране разних високих представника. Мислим да је то један од главних разлога зашто се улази у све ново, јер су силом наметнута нека решења која имају везе са уставним начелима и надлежностима. Верујем да ће томе бити посвећена посебна пажња, али и другим стварима које су битне за функционисање Републике Српске.

Шмит и тужбе

ГЛАС: Колико су досадашње одлуке Кристијана Шмита валидне ако знамо да његов мандат није потврђен у СБ УН?

ЛУКИЋ: Све одлуке које су до сада наметнуте, правно су нелегитимне, о чему сам већ говорио, а сигурно и чињеница да није званично именован од стране СБ УН за ову функцију додатно урушава њихов кредибилитет.

ГЛАС: Да ли је могуће покренути тужбу против високих представника?

ЛУКИЋ: Тешко питање, поготово ако се зна да су они заштићени дипломатским имунитетом. Такви процеси би се можда могли покренути пред судовима држава из којих они долазе, али сумњам да би тај процес имао позитиван исход иако је сасвим јасно да су сви они очигледно и самовољно кршили законе и Устав БиХ, али и низ темељних грађанских права.         

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.