Радиоактивни отпад из “Кршког” у фокусу данашњих разговора у Љубљани

Ведрана Кулага Симић
Радиоактивни отпад из “Кршког” у фокусу данашњих разговора у Љубљани

САРАЈЕВО - Док Хрватска припрема терен како би у догледно вријеме на Трговској гори, уз границу, складиштила свој дио радиоактивног отпада из Нуклеарне електране (НЕ) “Кршко”, у БиХ покушавају да је зауставе у тој намјери, а све аргументе “против” данас ће изнијети и у Љубљани током разговора са тамошњим званичницима.

  Хрватска је, наиме, власник половине НЕ која се налази у Словенији и мора да преузме половину отпада, а план им је да га одлажу на локацији бивше касарне “Черкезовац”. Помиње се да би први дио отпада тамо, с друге стране Уне, могао да буде ускладиштен 2025. или 2026, за шта се припремају, иако се БиХ томе противи због природе и потенцијалног веома штетног утицаја на здравље људи.

Те и друге ставове, о којима постоји сагласност свих страна у БиХ, ће данас током званичне посјете Словенији изнијети домаћа делегација са министром спољне трговине и економских односа Сташом Кошарцем на челу. Он ће се у одвојеним сусретима састати са словеначким министром економије, туризма и спорта Матјажом Ханом и шефом дипломатије Тањом Фајон. Уз то ће посјетити Агенцију за управљање радиоактивним отпадом у Љубљани, те обићи Централно складиште радиоактивног отпада, а с њим ће у ту посјету и министар просторног уређења, грађевинарства и екологије Републике Српске Бојан Випотник, те предсједавајући Правног и Експертског тима за Трговску гору Жељко Богут и Емир Диздаревић.

Кошарац је потврдио да је примарни повод посјете разговор о проблематици изградње одлагалишта за радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво на тој локацији, у непосредној близини границе БиХ и Хрватске.

- Словенија има искуство и стечена знања, а посједује и тренутно додатно проширује своје капацитете за одлагање истрошеног нуклеарног горива и радиоактивног отпада. Стога би најбоље било да се тај отпад и одлаже на локацији на којој и настаје у Словенији, како је то прописано ЕУ регулативом и стандардима. У Словенији, као земљи чланици ЕУ, ми тражимо партнера у заштити животне средине, а спремни смо им понудити и потписивање меморандума о сарадњи у овој области - рекао је Кошарац уочи посјете.

Домаћи стручњаци, међу којима је био Диздаревић, су половином септембра прошле године посјетили НЕ “Кршко” у Словенији и отворено затражили да наставе преговоре са Хрватском да би дио радиоактивног отпада ту и остао.

Први човјек Експертског тима за “Глас” је истакао да је БиХ подебљала раније примједбе које је пописала на студију утицаја коју припрема Хрватска.

- Та земља је упозорена да је у њиховим студијама потпуно занемарена БиХ у редовним ситуацијама. Тражили смо и да у том документу буду уврштени и наши резултати анализа које намјеравамо да добијемо у догледно вријеме - рекао је Диздаревић.

Чланови Правног тима за проблематику Трговске горе су завршили и стратегију у којој су побројали све опције које су на располагању БиХ у том сектору борбе против намјера да уз границу буде одлаган опасни отпад. Потребно је, према њиховим оцјенама, ојачати домаћу дипломатију, али и активирати државе кроз које протиче ријека Дунав, од ушћа Саве, и обезбиједити услове за вођење спора пред судовима.

Истраживања

Бојан Випотник је недавно рекао да је Српска спремна да покрене још један процес додатних истраживања који ће потврдити да локација на Трговској гори не испуњава ниједан параметар да тамо буде изграђено одлагалиште нуклеарног отпада. Он је подсјетио да је Влада већ издвојила милион КМ за финансирање активности, те да је у сарадњи са Експертским тимом и свим институцијама Српске припремљен акциони план.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана