Радановић: Погоршан положај Срба у Федерацији, остало их свега 1,64 одсто

- С обзиром на то да су бројчано већински народи Бошњаци и Хрвати на листама својих странака изабрали 19 делегата у Дом народа из реда Срба, аутентични легитимни представници српског народа немају могућност да предложе потпредсједника Федерације из реда српског народа - навео је Радановић за Срну.

Чињеница је, истиче он, да су Бошњаци и Хрвати изабрали себи подобне Србе у федерални Дом народа.

ПОДОБНИ И НЕПОДОБНИ СРБИ

Он напомиње да су "бошњачке и хрватске" странке изабрале "своје" Србе у Дом народа ФБиХ, а то су Смиљана Витешкић и Драгица Суша - СДА, Ведрана Вујовић, Горан Булајић и Жарко Вујовић - Демократски фронт, Слађан Илић, Јелена Пекић, Игор Стојановић, Љубинка Атанасијевић, Младен Лонић, Весна Сарачић, Младен Симић и Кристина Петровић - СДП БиХ, Миломирка Меланк - Наша странка, Зора Дујмовић, Мирослав Митровић и Светлана Камењаш - ХДЗ, Бранка Цвијетић - Нови почетак Горажде.

- Одбор за заштиту права Срба у протеклом периоду извршио је процјену броја Срба у ФБиХ на дан 15. децембар. Контактирали смо све српске организације по кантонима, српска удружења по кантонима и општинама, чланове савјета мјесних заједница српске националности и свештенике Српске православне цркве који службују у ФБиХ, и разултати су поражавајући - наглашава Радановић.

ПРЕМА "ПОПИСУ" 56.550, А ПРЕМА РЕАЛНОЈ ПРОЦЈЕНИ СВЕГА 36.320 СРБА У ФБиХ

Он наводи да, према извршеним анализама и процјени, на територији ФБиХ живи 36.320 Срба, а да их је према "попису у БиХ из 2013. године" било 56.550.

- Због непостојања могућности да се запосле, лоше инфраструктуре и генерално неповољног односа власти, Срби у ФБиХ су са 2,5 одсто сада заступљени са 1,64 одсто од укупног броја становника Федерације, а прије рата било их је 19,95 одсто - прецизира предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

БРОЈНА КРИВИЧНА ДЈЕЛА ПРОТИВ СРБА ОБИЉЕЖИЛА 2022. ГОДИНУ

Радановић истиче да су током 2022. године извршена бројна кривична дјела из мржње против вјерског и националног увјерења, као и етничког поријекла православних Срба у ФБиХ.

Он подсјећа да је 23. марта оскрнављено православно гробље Црквина у Брезичанима, општина Доњи Вакуф, када су порушени споменици и ограда.

У Високом, у селу Мауровићи, 13. јуна убијена је Српкиња повратница Нада Радуловић /65/, 10. јула оскрнављено је православно гробље Виховићи у западном дијелу Мостара, гдје су на улазној капији и зиду око гробља били исписани усташки симболи и упућене погрдне поруке Србима.

Велика штета почињена је и 7. децембра на Саборној цркви у Мостару.

- БиХ је добила кандидатски статус у ЕУ. Срамота је да земља која има кандидатски статус и даље има цијела насеља без струје. Срби у насељима око Дрвара, Петровца, Грахова и Гламоча и данас 27 година након рата немају струју - наглашава Радановић.

Он подсјећа да су Анекс седам Дејтонског мировног споразума у БиХ потписале ФБиХ коју је заступао тадашњи предсједник Крешимир Зубак и Република Српска коју је заступао тадашњи потпредсједник Никола Кољевић.

Према његовим ријечима, Анекс седам прописује да ће стране обезбиједити да се избјеглим и протјереним омогући сигуран повратак без ризика од узнемиравања, застрашивања, прогањања или дискриминације, нарочито због њиховог етничког поријекла вјероисповјести или политичког увјерења.

ФЕДЕРАЛНЕ ВЛАСТИ "ЗАБОРАВИЛЕ" НА АНЕКС СЕДАМ ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА

- Овај анекс ФБиХ крши јер имамо свакодневно кршење права Срба, права која су прописана у Каталогу права из дејтонског Устава БиХ. У Анексу седам, члан 21, став два прописано је да ће стране и комисија за избјеглице сваком лицу која захтијева накнаду умјесто поврата имовине, додијелити правичну накнаду. Позивамо све Србе чије су куће и помоћни објекти срушени да од Комисије за избјеглице траже правичну накнаду - наглашава Радановић.

Он тврди да у ФБиХ тренутно има око 220 насељених мјеста која немају ниједног становника, а прије 1992. године су били насељени искључиво Србима.

- Власти ФБиХ нису помогле српском народу у обнови путне инфраструктуре у овом ентитету. Путеви у насељима гдје живе Срби нису на листама и плановима за асфалтирање и рехабилитацију. Најбољи доказ је пут Гламоч-Дрвар који не желе асфалтирати ни кантон нити Федерација - наводи Радановић.

Он сматра да су се у децембру 2022. године десиле и неке позитивне ствари за све људе у БиХ.

- Смјернице у формирању власти које су потписале СНСД, ХДЗ и странке `осморке` први пут показују да је могуће живјети по уставним дејтонским начелима. Сигурни смо да ће у овим начелима и по овим принципима бити боље и Србима у ФБиХ да се смањи број инцидената над припадницима српског народа - навео је Радановић за Срну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.