Рад Интерресорне радне групе пред посланицима: Потписали капитулацију

Проблеми су доминирали од почетка. Прва предложена верзија принципа за њено формирање није добила подршку, јер међу посланицима на нивоу БиХ није било консензуса о томе да у том тијелу буду по три представника СНСД-а, ХДЗ-а и СДА те три из Савјета министара, без чланова Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, што је била пракса у ранијим сазивима. Након тога је, ипак, промијењен став и одлучено да мјесто у Интерресорној радној групи добију представници свих клубова у Представничком дому, затим по један делегат из сваког од три клуба у Дому народа те три члана из Савјета министара БиХ, али не и из ЦИК-а, осим по потреби.

Конститутивна сједница одржана је 11. маја 2021, након чега је изабрано и руководство. За предсједавајућу радне групе је изгласана Алма Чоло (СДА), а за замјенике Средоје Новић (СНСД) и Бариша Чолак (ХДЗ БиХ). Одржано је осам сједница, док је у два наврата, односно у новембру прошле и априлу ове године, заказивана и девета, али није одржана, јер није било кворума. И ту се стало, а доказ је и материјал који је руководство Интерресорне радне групе упутило у парламентарну процедуру на нивоу БиХ.

Ријеч је, наиме, о “информацији”, а не извјештај о раду, а која се налази међу тачкама дневног реда о којој би посланици требало да расправљају сутра на сједници Представничког дома Парламента БиХ.

- У својству предсједавајуће, са замјеницима, постигнута је сагласност да умјесто извјештаја буде упућена информација о раду у Представнички дом и Дом народа, с приједлогом да је прихвате и донесу закључак о престанку рада радне групе, имајући у виду очигледно непостојање спремности да у складу са одлуком Парламента БиХ и Пословником о раду оконча свој рад - навела је Чоло у информацији.

Са члановима руководства нисмо успјели да ступимо у контакт, а за поједине њене чланове епилог није изненађујући.

- Логично је и очекивано да ће, без темељног политичког договора, епилог бити такав - каже за “Глас” шефица Клуба СНСД-а у Представничком дому и члан радне групе Сњежана Новаковић Бурсаћ.

Искораку се није надао ни члан из реда СДП-а БиХ Саша Магазиновић.

- На самом почетку сам рекао да група треба да послужи као смоквин лист за нетранспарентно вођен процес преговора о промјени Изборног закона од стране представника међународне заједнице и неких страначких лидера, прије свега етнонационалних. Да се радило транспарентно, како нас уче 20 и више година, у присуству академске заједнице, невладиног сектора, медија и јавности, могао бих окривити било кога унутар радне групе за неуспјех, али пошто је ово од стране међународне заједнице вођено као процес изван институција, радна група је служила као покриће да се и у њима нешто ради, а заправо никад није имала стварну улогу у томе - закључио је Магазиновић за “Глас”.

И док Интерресорна радна група није функционисала, одржани су састанци на нивоу политичких лидера, махом из ФБиХ, али није било договора, чак ни уз медијаторе из ЕУ и САД. У међувремену је и Кристијан Шмит, са мјеста високог представника у БиХ, наметнуо техничке измјене Изборног закона којим су пооштрене санкције за његово кршење, а уз то је оставио простор за даље дјеловање ако не буде договора, првенствено у ФБиХ. Изборни закон је мијењан више од 20 пута, али су измјене биле козметичке природе. Најкрупнија питања су још отворена, а тичу се, између осталог, примјене пресуде у предмету “Сејдић и Финци” из 2009. те оних које се тичу избора чланова Предсједништва БиХ, првенствено из ФБиХ и попуне федералног Дома народа.

Закључци и састанци

У извјештају радне групе је наведено да су, ипак, током вишемјесечног рада разматрали велики број приједлога и препорука за измјене и допуне закона те имали бројне састанке са представницима ЕУ, САД и организација. Уз то су усвојена и два закључка - да сједнице парламентарних домова не буду сриједом, јер тада они засједају те да надлежни именују замјенске чланова за сваког именованог члана те интерресорне групе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.