Протокол 12 отворио врата тужбама у Стразбуру

Поменути Протокол 12 говори о општој дискриминацији и у најкраћим цртама каже да је уживање свих права утврђених законом осигурано без дискриминације по било којем основу. О како осјетљивој ствари се ради најбоље свједочи чињеница да чак 27 од укупно 47 земаља чланица Савјета Европе није ратификовало Протокол 12, док га девет земаља није ни потписало, што је први корак ка усвајању и ратификацији. Ријеч је о томе да су те земље, поготово оне са сложеним државним уређењем, оцијениле да је дијапазон људских права који даје Протокол 12 преширок, те да би његова ратификација могла да изазове озбиљне посљедице због чега су одбиле то да ураде. Најбољи примјер је Велика Британија која није ни потписала, а камоли ратификовала Протокол 12 зато што би тиме омогућила британским држављанима да поднесу тужбу уз образложење да им у складу са Протоколом 12 није омогућено да буду носиоци британске круне.

Шефица Клуба посланика СНСД-а у Парламенту БиХ и члан парламентарне делегације у Савјету Европе Сњежана Новаковић-Бурсаћ каже да чињенице и пракса говоре о наивности БиХ, али и лицемјерју бројних држава чији представници говоре о кршењу људских права у БиХ, а да њихове земље нису ратификовале поменути протокол.

- Имајући на уму да од 47 земаља чланица Савјета Европе, 27 земаља, међу којима су Њемачка, Русија и Белгија, није ратификовало и не примјењује Протокол 12, а да њих девет међу којима су Велика Британија, Француска и  Шведска није ни потписало наведени протокол говори о својеврсној наивности или брзоплетости БиХ која је потписала и ратификовала овај документ, упркос сложеној уставној стриктури која детерминише одговарајући изборни систем - каже Новаковић-Бурсаћ.

Она истиче да је прва пресуда Европског суда за људска права која је донесене управо због кршења права апеланата дефинисаних Протоколом 12, пресуда у случају “Сејдић и Финци”. Она додаје да су и касније пресуде апеланата из БиХ, рачунајући и прошлонедјељну пресуду некадашњег функционера СДП-а БиХ Светозара Пударића, донесена због дискриминације по Протоколу 12.

- Не треба заборавити да су двоје судија суда у Стразбуру приликом доношења пресуде у предмету “Сејдић и Финци” показали висок степен разумијевања ситуације у БиХ, па су изнијеле издвојено мишљење у том предмету. Кључни моменат (не)примјене ових пресуда у БиХ односи се на суптилно постављену националну и територијалну равнотежу која је овој земљи донијела мир, а на коју се непрестано и на разне начине насрће, одвлачећи нам енергију и вријеме у погрешном правцу. Нажалост, није се о томе водило рачуна приликом ратификовања Протокола 12, због чега нам пресуде које су касније проистекле из тога и дан-данас одвлаче енергију - каже Новаковић-Бурсаћ.

Одлуку о ратификацији Протокола 12. Европске конвенције о људским правима потписана је 28. маја 2003, а потписао ју је тадашњи предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Борислав Паравац. Интересантно је да је предсједавајући Представничког дома БиХ у вријеме када је тај дом ратификовао Протокол 12 био данашњи бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић.

Сејдић и Финци

Одлуку о повреди Протокола бр. 12 у случају “Сејдић и Финци” донијела је већина судија, али двоје судија су издвојили мишљење. Они су изразили разочарење што Велико вијеће овај предмет, први који се односио на дискриминацију у складу са Протоколом 12, није искористило да успостави одређена начела, стандарде или тестове који би се могли сматрати универзалним и примјењивим на будуће предмете везане за општу дискриминацију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.