Проглашен највећи србачки лажов: Конзервом скуше порибио Јадран

Тридесетак мјештана подмотајичких села, који чине ову занимљиву дружину, окупило се и ове године на годишњој скупштини како би прогласили највећег србачког лажова који ће ову титулу поносно носити пуних годину дана.

Признање је овог пута отишло у руке Радована Ракића из Ситнеша који је испричао необичну причу о томе како је за вријеме боравка у Хрватској обогатио рибљи фонд у Јадранском мору.  

- За вријеме васкршњег поста ишао сам са супругом у посјету кумовима који живе у Ријеци и понио конзерву рибе и посну паштету, да нам се нађе током пута. Када смо стигли, кум је припремио пашку јагњетину за ручак, а како постим, отворио сам конзерву и тада су двије скуше искочиле у судопер. Видио сам да мрдају и ставио им мало соли на реп, а оне затим почеше пливати и мријестити се, тако да је ускоро био пун судопер младе скуше коју сам на наговор кума однио и пустио у море - каже Радован.

Додаје да је на обали срео једног рибара који је посвуда разгласио ову причу, а убрзо су сви бродови укључили сирене у његову част.

- Био сам њихов гост на рибарским вечерима и проглашен сам за почасног грађанина Ријеке, а уз то сам добио и кључ града јер сам побољшао рибљи фонд на овом дијелу јадранске обале - истакао је Ракић.

Друго мјесто припало је доживотном предсједнику удружења Виду Бабићу из Ситнеша који је испричао како је срео медвједа на једном од извора воде на Мотајици, од кога је лично добио мед, док је треће мјесто заузео Самир Коларић из Српца који се присјетио покојне баке која је са искривљеним средњим прстом свако јутро у кокошињцу подизала кокошке како би провјерила да ли су снијеле јаје, али се неславно провела након што је налетјела на пијетла.

- Многи не вјерују овим нашим причама, а ми им одговарамо да нема човјека који некад у животу нешто није слагао. И то је прихватљиво, све док је добронамјерно и у шали. Неко би се наљутио да га прогласе лажовом, а нама то импонује. Добар хумор позитивно утиче на здравље, па не кажу џабе да је смијех најбољи лијек - рекао је Вид Бабић.

Најстарији члан удружења је Радивоје Сувајац који има 93 године и који се, како каже, током живота наслушао пуно “ловачких прича” и других лагарија.

- Сјећам се као дијете да се, по завршетку Другог свјетског рата, почела окупљати у селу група весељака која је причала згоде и незгоде за које смо сви знали да нису истините, али то није било важно јер су нам поправљали расположење. Дали су себи име “Андрповци” а онда су, прије тачно 50 година, промијенили назив у Удружење лажова, донијели статут и све локалне лажове и званично пописали у евиденцију - каже Сувајац.

Додаје да је кроз удружење прошло на стотине лажова, али их је, како каже, у стварности много више, само се крију “као змија ноге”. Многи би, истиче, без конкуренције однијели побједу на њиховом такмичењу.

- Сви су лажови исти, само се времена мијењају. Данас је то, са овим модерним технологијама, постало приступачније, па чим упалиш телевизор, чујеш неког како слаже. Једино не смијем рећи женама да лажу јер ми мушкарци не бисмо могли функционисати без њих - сматра Сувајац.

Комисија

Највећег србачког лажова бирала је трочлана комисија, која је уз печену јагњетину и пилетину саслушала све пријављене кандидате, а онда прогласила три “најистинитије лажи”. Поред симболичног пехара, побједнику је по традицији припала награда у виду гајбе пива.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.