Правници и љекари страначке узданице на октобарским изборима

Овако би могао изгледати својеврсни фото-робот кандидата, које су политичке партије из Републике Српске гурнуле у локалну изборну трку за 64 начелничке и градоначелничке фотеље.

У ишчекивању да Централна изборна комисија БиХ и коначно званично потврди њихове кандидатуре, што се очекује током овог мјесеца, “Глас Српске” је прочешљао доступне биографије кандидата. 

Оно што је одмах на прву видљиво јесте то да је у великом броју мањих средина готово немогуће провјерити о ком кандидату се ради, какав бекграунд има, односно са чим се претходно бавио и шта је уопште од школа завршио. 

Овај фото-робот стога је направљен од доступних биографија. Оно што је одмах на прву најинтересантније јесте то да су партије на ове функције предложиле само три жене, у Бањалуци, Језеру и Приједору. Остала мјеста су такозвани мушки бастиони, иако је бирачко тијело у Републици Српској по полној структури готово пола-пола.  

СТАРИ И МЛАДИ

Када су у питању године просјечна старост анализираних кандидата  износи око 45 година. Најстарији има 69 година. Иако је већ у релативно позним годинама, од борбе за начелничку фотељу не одустаје некадашњи премијер Српске Гојко Кличковић те на нови мегдан у Крупи на Уни излази двојици противкандидата. 
Анализирајући ко је гдје предложен, може се видјети да су млађе снаге присутније у већим срединама, док је у мањим то доста шаролико, што се може видјети рецимо на примјеру Калиновика и Гацка. 

То је посебно илустративно на примјеру Калиновика гдје се за фотељу боре три генерације, које при томе имају и исто презиме - Сладоје. С друге стране, Приједор је вјероватно најбољи примјер гдје ће снаге одмјерити кандидати који условно речено припадају млађој генерацији, јер имају мање година од споменутог просјека од 45 година. 

Када је у питању образовање, око 90 одсто анализираних има факултетску диплому. Од тога чак око 50 одсто њих има диплому економског, правног, медицинског или факултета политичких наука. Највише је дипломираних правника и политиколога, слиједе дипломирани економисти, магистри и доктори економских наука, а у стопу их прате врсни љекари међу којима има и кардиолога, педијатара, стоматолога, али и специјализаната из ортопедске хирургије и трауматологије. 

На начелничке, односно градоначелничке позиције у име својих партија пуцају и они који имају завршен електротехнички или пољопривредни факултет, али има и оних чије зидове красе дипломе које су знак њихове стручности у области рударства, ветерине, грађевинарства, информатике, физичког васпитања и теологије. Има ту и лица која су завршила Војну академију, али и неколико историчара, међу којима је и један студент генерације. 

Поред њих у октобарску трку улазе и они који се до сада нису бавили политиком, а ако то и јесу бар не у оквиру неке од постојећих партија у Републици Српској, те стога у октобарску трку за фотељу улази и један глумац, али и успјешни бизнисмен, власник једне локалне ТВ куће. 

НЕГАТИВНА СЕЛЕКЦИЈА

Анализирајући профил кандидата с којим партије покушавају доћи до фотеља на локалу, како полни, тако и образовни, социолог Драго Вуковић за “Глас Српске” каже да то што има мало кандидованих жена за њега лично представља изненађење, имајући у виду доста агресивно наглашену борбу за потпуну равноправност. 

Сматра да је посриједи озбиљна криза политике и њена интересна огољеност, наводећи да постоји кадровска криза, која се огледа кроз негативну селекцију кадрова. 

- Скоро да немамо нових, младих лидера и то је разлог високог просјека година кандидата. Имамо један број људи који се  више од 20 година врте на кадровским листама. Дојадили су и себи и народу, а у таквом политичком амбијенту сужава се и простор за веће ангажовање жена - наводи Вуковић. 

Што се тиче образовне структуре кандидата, истиче да је одавно присутна пракса да се стручност не узима као критеријум, већ страначка лојалност и послушност. 

- Формално има ту доста кандидата са високим образовањем. Међутим, већина је завршила приватне факултете. Рекао бих да у тој кадровској вртешци свакако љекари традиционално имају главну улогу. Из мог угла, ради се о комплексу љекара који покушавају да владају људима кроз политику исто као што битно утичу на наше здравље и животе. Они без сумње имају велики углед у народу и то покушавају политички материјализовати. Нисам сигуран да је то добро, ни за политику, а ни за медицину. Једном давно сам једном љекару рекао да су и народ и политика постали болеснији откако се доктори баве политиком - истакао је Вуковић. 

ПРЕПУШТАЊЕ МАНДАТА

Ови избори ће поред већ наведеног остати упамћени и по томе што се на одборничким листама налази чак 25 посланика из НСРС, као и лидери појединих странака, али и неки бивши и садашњи министри, директори или градоначелници. 

Носилац листе ПДП-а за одборника у Прњавору је некадашњи директор СИПА Перица Станић, док је носилац листе Независног покрета “Својим путем” у Бањалуци бивши градоначелник Игор Радојичић. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић носилац је листе СНСД-а за одборника у општини Шамац. Двојица његових партијских колега, Сташа Кошарац и Срђан Амиџић, који сједе у министарским фотељама у Савјету министара БиХ, такође улазе у трку за одборнички мандат. 

Кошарац, који је министар спољне трговине и економских односа БиХ, носилац је одборничке листе СНСД-а у Источној Илиџи, док се Амиџић, који је министар финансија и трезора БиХ, налази на одборничкој листи у Бањалуци. Још један министар доспио је на одборничку листу СНСД у Бањалуци, а ријеч је о министру здравља и социјалне заштите Републике Српске, Алену Шеранићу.

И двојица бивших министара у Влади Српске доспјела су на одборничке листе. Један од њих је некадашњи министар полиције Републике Српске Драган Лукач који се налази на одборничкој листи СНСД-а у Бањалуци, а други је бивши министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић који је носилац листе СП-а за одборника у Козарској Дубици. 

Оно што је занимљиво јесте то да су се на одборничким листама својих странака нашли и бројни парламентарци, иако је пракса показала да нико од њих на крају не преузме мандат, уколико га добије, већ га препушта неком од својих колега који се налази сљедећи на листи.

Побједа без борбе

Куриозитет ових локалних избора, баш као и прошлих, јесте то да постоји један мањи број мјеста у којим ће бити само један кандидат те ће гласање бити тек пука формалност. Према прелиминарној, овјереној листи ЦИК-а БиХ, једини кандидат за градоначелника Лакташа биће актуелни начелник Мирослав Бојић. На сигурно побједу може рачунати и Јован Катић у Источном Новом Сарајеву, али и Мирослав Бјелица у Трнову. 

На прошлим локалним изборима 2020. године противкандидате нису имали Драган Вођевић у Мркоњић Граду и Снежана Ружичић у Језеру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.