Продужена агонија у Институту за нестале
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Вријеме одавно не иде на руку оним породицама у Српској које још чекају из Института за нестала лица БиХ вијести о судбини својих најмилијих којима је изгубљен сваки траг током посљедњег рата, јер, како тврде, у тој институцији на заједничком нивоу власти мање маре за српске жртве, а не успијевају ни да комплетирају руководство.
нститутом руководи Колегијум директора у којем су три члана, по један из сваког од конститутивних народа, а велику улогу у функционисању те институције имају и Управни, Надзорни и Савјетодавни одбор.
Нови сазив Управног одбора, у којем има шест чланова, је конституисан крајем јуна, чиме је званично престао да постоји привремени Управни одбор, именован још 2016. године на који су многи имали замјерке и због начина рада, али и саме форме у којој је функционисао.
С друге стране, члановима Надзорног одбора су мандати истекли крајем 2010. године те никада од тада није именован нови сазив, али су наставили да обављају послове, све до почетка 2021, када је члан из реда српског народа преминуо. Имајући у виду да је прописано да одбор има три члана и да одлуке доноси консензусом, рад одбора је онемогућен.
Приједлог одлуке о именовању надзорног одбора, на приједлог Министарства за људска права и избјеглице БиХ, био је на дневном реду сједнице Савјета министара у четвртак, али није усвојен.
- Сва именовања су заустављена - изјавио је кратко у петак за “Глас Српске” ресорни министар Севлид Хуртић.
Из Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила годинама траже потпуну реорганизацију Института или његово укидање, јер су, тврде, евидентне опструкције када је ријеч о тражењу несталих лица српске националности.
Те тврдње поткрепљују подаци о укупном броју пронађених и идентификованих посмртних остатака, упорно наглашавајући да Српска потражује још 1.646 лица, а да више од 650 остатака чека идентификацију у спомен-костурницама. Представници породица наглашавају да, откако је успостављен Институт крајем 2005. године, ниједан потез није ишао у правцу тога да се рјешавају случајеви несталих из Српске те да није у реду да се ките туђим перјем и присвајају резултате некадашње комисије из Српске која се бавила тражењем несталих.
Циљ породица је, како поручују из њеног руководства, да буде пронађено, али и на крају и идентификовано што више лица која се и даље воде као нестала.
- Нажалост, у протеклом периоду нисмо имали толико позитивне резултате, јер број 62 је веома мали за све ово вријеме и новац који је потрошен. Породице као породице су, на неки начин, свјесне да од Института не могу очекивати неку драстичну промјену у раду, али сваки резултат је добар због породице - казала је предсједница Републичке организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Исидора Граорац.
Истиче да још, као представници српских породица, нису имали прилику да се састану са члановима новог Управног одбора Института.
- Негдје смо на то и указивали, јер смо и у ранијим сазивима тог тијела били људи који нису директно у вези са овим процесом. Толико је то њима преокупација, нећемо о томе још. Сачекаћемо да их видимо на дјелу, али, ево, позивам их да организујемо састанак и да их упознамо са нашим проблемима, незадовољством и потражимо начине како бисмо ријешили проблеме - закључила је Граорчева.
Улога
Надзорни одбор Института има три члана, чији мандат траје четири године и према правилима не могу бити реизабрани, а одлуке доносе консензусом. Задужени су за разматрање финансијских, као и извјештаја о пословању те институције. На списку обавеза им је и да о резултатима надзора најмање једном годишње, по потреби и чешће, упознају суосниваче - Савјет министара БиХ и Међународну комисију за тражење несталих лица те Управни одбор и Колегијум директора Института.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
