Прочитајте детаље са суђења за злочине над Србима на подручју Илијаша

Вјештак војне струке Франчешевић сачинио је налаз и мишљење о организацији Општинског штаба Територијалне одбране у Брези, при којем је у прољеће 1992. године већ био формиран одред "Сретно".

Он је рекао да однос команданта према подређеним одредима подразумијева класичну војну субординацију. "Командант је претпостављен свим јединицама Општинског штаба. Његово је право да издаје задатке", рекао је Франчешевић.

Он је додао да командант врши контролу и надзор да ли потчињени поступају по правилима и да предузима мјере уколико има одступања.

На питање какве су обавезе команданта Општинског штаба у случају извршеног ратног злочина, вјештак је рекао да треба предузети кораке како би починиоци били кажњени.

"Ако је кривично дјело у питању, доставља се надлежном тужилаштву", додао је Франчешевић.

Он је навео да је командант надлежан превасходно на његово људство, које обухвата и придодате јединице и све друге у његовој зони одговорности, а које би требало да буду под његовом ефективном контролом, преноси Бирн.

Тужиоца Владимира Симовића интересовало је шта се дешава у случају да те јединице почине злочин на територији друге општине, на шта је вјештак рекао да су ти људи под његовом ефективном контролом.

Франчешевић је појаснио да је за придодате припаднике надлежан командант којем су придодати.

Он је потврдио да је имао увид у извјештаје у вези са акцијом на Чемерно, те да су јединице из Брезе и Илијаша биле у садејству и додао да, када су јединице у садејству, сваки командант одговара за своје припаднике.

Франчешевић је рекао да су се зоне одговорности општинских штабова поклапале са подручјем општина и да у начелу команданти нису били одговорни за друга подручја.

"Али, ако шаље војнике на територију друге општине, мора бити одређено ко је одговоран", рекао је вјештак.

На сугестију браниоца Сенада Пизовића да командант Штаба у Брези није имао одговорност за другу територију и да он није издао наредбу, Франчешевић је рекао да онда није јасно како су могли отићи.

Бранилац је рекао да су могли отићи добровољно, на шта је вјештак рекао да би одласком без наредбе команданта прекршили правила.

Суђење би требало да буде настављено 4. априла.

За злочине у Чемерном у општини Илијаш оптужени су Џемал Хаџић, Теуфик Турудић, Џемал Смоло, Сенад, Харис и Бењамин Сикира, Енес Дурак, Мирсад, Нусрет и Мирзет Бешлија, те Нехру Ганић.

Према оптужници, они су 10. јуна 1992. године напали Чемерно – пуцањем, бацањем бомби, мучењима и паљењем имовине – што је за резултат имало смрт 30 особа српске националности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.