Процес пилотима блокирале судије

Каже ово за “Глас Српске” адвокат Душан Братић, заступник жртава с Петровачке цесте, наводећи да многобројна документа хрватске војске и државе, аудио и видео-записи и други докази дају увид у овај злочин, који је имао већу улогу него што је наше друштво до данас спознало.

- Од идеје до извршења све има своју персоналну и историјску злочиначку вертикалу у којој нема невиних, већ се разликују само по степену кривице и побудама или народским језиком по томе чији су прсти били дужи, а чији краћи. Расветљавање ових околности је друштвено нужно, јер анализом прошлости и подсећањем један народ спречава да му се историја понавља - каже Братић додајући да никаквог војног смисла није било у овим дејствима.

Каже да је то била класична употреба силе, оружани напад на цивилно становништво ради застрашивања једне непожељне националне групе након окончане војне операције. На тај начин, каже, Србима је послата крвава симболична порука: “Идите и не враћајте се”.

- Овај злочин, за који су оптужени хрватски пилоти Владимир Микац, Зденко Радуљ, Жељко Јеленић и Данијел Боровић представља завршни чин етничког чишћења осмишљеног на брионској седници. Желели су и на крају добили етнички чисту државу - категоричан је Братић, поручујући да у вертикали одговорности за овај страшни злочин нема невиних, већ разлика постоји само по степену кривице и побудама.

Осврћући се на оптужбе које стижу из Загреба, да се наводно ради о политичком процесу, Братић каже да се на овај начин врши притисак на Београд да се суђење не отвара да би временом помрли свједоци и окривљени, јер случај Петровачке цесте демаскира наводну чистоту војне акције “Олуја”. Објашњавајући разлоге зашто још, ни након двије године од подизања оптужнице, није започет судски поступак, каже да они нису правно политичке природе, а ни у сфери државне политике. Разлози су, истиче, судске природе.

- Судије из кривичног ванпретресног већа Вишег суда одлуком да се суђење у одсуству и не разматра док их Хрватска не обавести да су оптужнице уручене, допустиле су да им то буде оправдање да не суде хрватским домобранима на тај начин, претварајући овај суд у сигурну кућу за све ратне злочинце. Али надам се да ће и то ускоро бити решено, јер свако нечињење представља кривично дело. Суд је дужан да суди, до доноси одлуке. Ако сматрају да не могу судити хрватским пилотима у одсуству, нека то и кажу, донесу једну такву одлуку. Али, они ни то не раде те од суђења праве циркус - поручио је правни заступник жртава Петровачке цесте.

На крају је додао и да ракетирање колоне на Петровачкој и Приједорској цести нису једина два дејства Хрватског ратног ваздухопловства по избјегличким збјеговима у “Олуји”. У Личкој калдрми, 7. августа у 18.10 часова, након што је начелник артиљерије у Зборном подручју Сплит пуковник Марко Рајчић одбио наређење адмирала Давора Домазета Лоша да туче топовима, дејствовано је авијацијом по цивилној колони.

Посебно одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду потврдило је у јуну 2022. године оптужницу против четири висока официра Хрватске војске због ратног злочина над српским цивилима, јер су у акцији “Олуја” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избјеглица на Петровачкој цести и у мјесту Сводна код Новог Града.

У авионском ракетирању је идентификовано 13 убијених, од којих шесторо дјеце, као и 24 рањених.

Нестанак

Према извјештају предсједника Владе Хрватске Никице Валентића, достављеном Фрањи Туђману 17. августа 1995. године, у току и непосредно након операције “Олуја2 из Хрватске је избјегло око 350.000 Срба, а не 220.000 или 250.000. Укупно с операцијом “Бљесак”, како наводи Братић, отишло је око 550.000 Срба од 587.000, колико их је било 1991. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.