Проблематика Трговске горе на вишем нивоу: Хрватска може да игнорише БиХ, али не и Брисел

Чланови експертског и правног тима за питања одлагања опасног отпада су добили крајем априла, када је и најављена сједница тог радног тијела у којем су представници Брисела и БиХ, задатак да припреме свеобухватну информацију о стању на терену, потребама и смјерницама која ће отићи и на адресу Предсједништва БиХ.

Иако су све домаће институције задужене да улаже максималан напор како би БиХ успоставила комуникација са сусједном Хрватском о овом питању, из Министарства спољне трговине и економских односа је наглашено да ти напори нису видљиви у ресору иностраних послова БиХ. Замјерали су им што нису учинили ништа да би домаћи експерти отишли на Трговску гору, односно на локацију бивше касарне “Черкезовац” и радили са колегама из Хрватске.

Предсједавајући Експертског тима Емир Диздаревић, који је и замјеник директора Регулаторне агенције за радијацијску и нуклеарну безбједност БиХ, рекао је да су послали информацију у Предсједништво БиХ те да су од њих затражили да обавежу Министарство иностраних послова да тражи да и домаћи тимови изађу на терен и имају приступ документацијама, али да Хрватска потражи другу локацију.

- Ова тема се може подијелити на три дијела. Политичка одлука је била да се та локација буде изабрана и то је први дио. Други се тиче правних ствари јер смо и једни и други потписали конвенције које морамо поштовати, док се трећи односи на експерте који морају да имају приступ истраживањима те мјерењима и анализама - рекао је Диздаревић.

Говорећи о данашњој сједници Пододбора, подвукао је да је то добар пут за дјеловање.

- У овом моменту то нам је једини пут, да тражимо помоћ Брисела. Хрватска нас игнорише, али и европске институције гледају тај пројекат. Очекујем да Европска комисија настави да нас подржава, односно да наставимо са овим проактивним тражењем укључивања и транспарентности - закључио је. 

Правни тим за израду стратегије правне заштите интереса БиХ у вези са питањем одлагања отпада из Нуклеарне електране “Кршко” задужен је да направи анализу свих конвенција које су потписале, с циљем расправе о евентуалним обуставама или могућим мјерама, како Хрвати не би превише динамично радили у односу на БиХ.

Замјеник предсједавајућег правног тима Витомир Поповић за “Глас” каже да су при крају и да би неке приједлоге, односно да ли ће бити тужбе или ће се радити још неке анализе, требало да имају почетком идуће седмице.

Хрватска је власник половине електране “Кршко” у Словенији и до 2023. би требало да преузме пола отпада.

Аргументи

Став свих страна у БиХ је да је та локација недопустива јер је налази уз саму границу и у сливу ријеке Уне, која је заштићено подручје, а посебан акценат је на чињеници да би, одлагањем тог радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива, било угрожено здравље 250.000 становника. Против одлагалишта на Трговској гори су власт и грађани с друге стране Уне, односно у општини Двор у Хрватској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.