Проблематика Трговске горе на дневном реду међународног састанка: БиХ открива карте у Бечу
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Представници БиХ ће наредне седмице у Бечу, у сједишту Међународне агенције за нуклеарну енергију, презентовати ставове о намјерама Хрватске да на Трговској гори, у близини границе, складишти радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво из Нуклеарне електране (НЕ) “Кршко”, те изнијети аргументе због којих је та идеја неприхватљива.
Ријеч је, наиме, о прегледном састанку с фокусом на Заједничку конвенцију сигурног збрињавања потрошеног горива и радиоактивног отпада на коју је потпис ставило готово 90 држава, а на списку су и БиХ и Хрватска. Састанци се, према календару, одржавају сваке три године, а предстојећи је заправо требало да буде 2020, али је помјерен због пандемије вируса корона.
Предсједавајући домаћег Експертског тима за праћење активности у вези са складиштењем радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори Емир Диздаревић за “Глас” је подвукао да је прегледни састанак, који почиње 27. јуна и траје двије седмице, добра прилика да БиХ искаже своје ставове, те презентује којим потезима, али и понашањем са оне стране Уне није задовољна.
- Представићемо јавно проблеме и сумње које имамо у вези са радовима на хрватској страни. Направили смо раније извјештај, поставили 11 питања Хрватској. Нисмо задовољни одговорима на четири, пет питања и тражили смо да се о томе расправља на пленарним сједницама у Бечу, али видјећемо колико ће бити простора. Иако су проблеми познати, морамо стално да их стављамо на дневни ред и подижемо на виши ниво - истакао је Диздаревић.
У презентацији, појаснио је, имају могућност да изразе своје ставове према одговорима друге државе на коју су се питања и односила.
- И на шестом прегледном састанку 2017. потенцирали смо овај проблем. Морамо разговарати и истицати шта је то са чим се не слажемо, због чега. У шта смо укључени, а у шта не. Треба нам дипломатија - казао је.
Још постоји могућност, додаје, да Хрватска постигне договор са Словенијом и да радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво остају на садашњој локацији код Кршког.
- Разлог је што Словенија намјерава да гради нови објекат и да га заврши до 2033. године, уз сами садашњи објекат код ХЕ. По садашњим стандардима не могу добити дозволу за градњу ако неће ријешити и отпад - истакао је Диздаревић, подсјећајући да је хрватска страна, ипак, повукла доста потеза с циљем изградње складишта на Трговској гори, односно локацији бивше касарне “Черкезовац”.
Став свих страна у БиХ је да је та локација недопустива јер се налази уз саму границу и у сливу ријеке Уне, која је заштићено подручје, а посебан акценат је на чињеници да би, одлагањем тог радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива, било угрожено здравље око 250.000 становника.
Хрватска је власник пола НЕ “Кршко” у Словенији и требала би веома брзо да преузме свој дио отпада, али постоје назнаке да ће још неколико година на тој локацији бити складиштен радиоактивни отпад, као и истрошено нуклеарно гориво.
Нова посјета
Емир Диздаревић је потврдио да ће дио чланова Експертског тима, након прегледног састанка у Бечу, поново отићи на Трговску гору и видјети које информације, о садашњим и планираним радовима на тој локацији, могу да добију од хрватских колега. С друге стране, покренуте су прве активности, а с циљем анализе земљишта у околини Новог Града, у сливу Уне, јер је ријеч о истом саставу и карактеристика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
