Проблем са мигрантима се пребацује мањим државама: Какав је положај Српске?

Вељко Зељковић
Проблем са мигрантима се пребацује мањим државама: Какав је положај Српске?

БАЊАЛУКА - Они који су изазвали мигрантску кризу, нека је и сами рјешавају, не пребацујући тај терет на леђа других, мањих европских држава које с мигрантском проблематиком, али и с њеним узроцима, немају апсолутно никакве везе.

Каже ово за “Глас Српске” министар безбједности у Савјету министара БиХ Ненад Нешић, коментаришући актуелна дешавања у Европи, односно покушаје све већег броја земаља да након што су првобитно отворили своја врата, јер им је тада недостајало радне снаге, сада иста затворе те тај терет пребаце на друге мање земље, а прије свега балканске међу којима је и БиХ, односно Република Српска. 

Нешић каже да још није имао прилику да се упозна са садржајем писма УНХЦР-а у ком ова организација од домаћих власти, како на државном тако и ентитетском нивоу, тражи да убудуће оне на себе преузму економски, односно финансијски терет издржавања миграната, али и да о том питању има јасан и недвосмислен став.

- Мигранти нису наш проблем, него њихов. Они су направили проблем и нека га ријеше. Ако се буду тако односили према нама ми би требало да нађемо адекватан одговор и да заштитимо себе - истакао је Нешић.

Слично мишљење изнио је и политиколог Љубиша Маленица из Центра за друштвено-политичка истраживања, поручујући да Српска не може себи приуштити луксуз претварања у друштвени експеримент зарад интереса колективног Запада нити преузети економски терет бриге за мигранте на уштрб потреба сопственог грађанства. Сматра да је ово нови у низу притисака на Републику Српску од стране западних центара моћи, који не знају како да се изборе са мигрантима, али и трошковима њиховог збрињавања.

- Терет миграција жели се пребацити на мање европске државе. У исто вријеме Њемачка поново уводи контролу сопствених граница како би се покушала супротставити миграционим токовима те заштитити од исламистичког радикализма. И Аустрија недвосмислено одбија да прихвати оне мигранте које Берлин одбије - каже Маленица.

Сматра и да би за разлику од неких других европских земаља, дугорочни интерес Српске требало да буде - развој функционалне пронаталитетне политике и стварање повољнијег економског и друштвеног амбијента за повратак исељеника из иностранства, јер искуства великих европских држава јасно илуструју да прихватање миграната са собом носи читав низ изазова и нових проблема те да је тренутна стварност западне Европе одраз неуспјеха идеолошких и демографских политика колективног Запада.

Наводи да од 2015. године, када је Ангела Меркел отворила капије Њемачке, али и саме ЕУ мигрантима из Азије и Африке јасно искристалисала немоћ западне културе да изврши асимилацију или интеграцију мигрантских заједница у земљи домаћина.

Указује и да је то касније утицало и на стање политичке стабилности земаља Запада те довело у питање положај и статус њихових тренутних политичко-идеолошких елита.

- Зато им је неопходно рјешење, а пожељно је да трошкове сносе други, упркос чињеници да је за сам феномен масовних миграција и повезане проблеме директно одговорна неоколонијална и неолиберална политика западних земаља - поручио је Маленица.

Затварање Њемачке

Министарство унутрашњих послова Њемачке најавило је увођење привремених граничних контрола на свим копненим границама како би се, како је саопштено, обуздале нерегуларне миграције и заштитила јавност од исламистичког екстремизма. Њемачка иначе има 3.700 километара дугу границу с Данском, Холандијом, Белгијом, Луксембургом, Француском, Швајцарском, Аустријом, Чешком и Пољском.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана