Нови облик привредног криминала све присутнији у БиХ: Прљав новац убацују на криптотржиште

 У извјештају Тужилаштва БиХ за прошлу годину наведено да је Одсјек за привредни криминал евидентирао нове облике привредног криминала.

- Запажено је да се новац стечен почињењем кривичног дјела конвертује у криптовалуте или се путем криптовалута ставља у легалне токове како би се прикрила природа таквог новца, што значи да ће се у наредном периоду морати посветити додатна пажња овом облику извршења кривичног дјела - навели су у Тужилаштву БиХ.

Такође нагласили су да Финансијско обавјештајно одјељење (ФОО) Агенције за истраге и заштиту (СИПА) треба да преузме активности које би довеле до бржег и квалитетнијег извјештавања о финансијским истрагама, што би довело до снажније примјене кривичноправног института одузимања имовине.

У првој криптомјењачници у БиХ - "Балкан криптоексчејнџ" наводе да су се сусретали са сумњивим профилима клијената који су покушавали да новац конвертују у криптовалуте те да су све њих пријавили на адресе надлежних институција.

- Обавезни смо да сваког клијента, односно корисника платформе идентификујемо, пратимо трансакције и да све сумњиве активности наших корисника пријавимо СИПА, односно Одјељењу за финансијске истраге - рекао је "Гласу Српске" директор "Балкан криптоексчејнџа" Борис Мајсторовић.

У својим просторијама, наглашава он, сусретали су се са сумњивим лицима, којих за сада нема много.

- Све смо их пријавили ФОО и ту се наша прича завршава. Истражиоци треба да утврде да ли су ту клијенти заиста сумњиви и да ли покушавају да новац стечен кривичним дјелом кроз криптовалуте убаце у легалне токове - казао је Мајсторовић.

На питање колико су износиле највише сумњиве трансакције које су пријавили, наводи, да су ти бројеви достизали до 50.000 марака. Надаље појашњава да се за извршење тих кривичних дјела обично користе такозване "муле".

- Тако на примјер, дође човјек од 80 година, који се бави узгојем волова и он одједном почне да се бави криптовалутама. Сумњив нам је профил таквих клијената, јер се то не подудара са оним што су нама говорили и неким њиховим редовним примањима - појашњава Мајсторовић.

Нагласио је да "муле" користе лица која покушавају сакрити траг новца из кривичних дјела.

- Имали смо за сада неколико таквих случајева. Углавном се радило о сумњивим трансакцијама које су се кретале у распону од 20.000 до 50.000 марака. За сваку трансакцију, макар она била и 100 марака, ако сумњамо да нешто није уреду, пријављујемо надлежнима - рекао је Мајсторовић.

Та појава, наводи он, још увијек није развијена у великој мјери код нас, јер се домаће тржиште криптовалута налази још у повоју.

- Од почетка рада поставили смо се тако да не дозвољавамо да преко наше платформе иде новац стечен од криминалитета. Вјерујем да има више случајева на црном тржишту, односно да се људи налазе у кафанама па тамо купују криптовалуте путем прљавог новца или путем чистог новца купују прљаву криптовалуту. Држава то све треба да регулише да би такве појаве биле сузбијене и сасјечене у коријену - навео је Мајсторовић.

Нагласио је да код нас коришћење криптовалута у криминалне сврхе није узело још маха, јер да би се бавили тиме, наводи Мајсторовић, криминалци морају добро познавати информационе технологије, али и како сам систем криптовалута функционише.

Мајсторовић за крај поручује и да индустрију криптовалута треба регулисати да бисмо ми имали мање проблема и самим тим да државу мање боли глава.

- У Српској је од краја јануара тржиште криптовалута регулисано измјенама Закона о хартијама од вриједности. Дефинисане су дигиталне валуте, као и регулатор. Проблем је што у ФБиХ то још није регулисано - подсјетио је Мајсторовић и додао да је проблем и што још није усвојен нови Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма на нивоу БиХ, а тај акт требало би да додатно уреди комплетну област криптовалута на домаћем тржишту.

Да је потребно што прије област криптовалута уредити наводи и замјеница предсједавајуће Комисије за финансије и буџет Представничког дома Парламента БиХ Мира Пекић.

- Новац стечен сумњивим активностима увијек тражи да буде убачен у легалне токове. Један од тих токова су и криптовалуте. Тржиште треба што прије уредити законима да та појава не би узела додатног маха. Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма треба да одговори овој појави - рекла је "Гласу" Пекићева и додала да убацивање опраног новца у круиптовалуте треба да буде пажња свих органа и агенција надлежних за ту област у БиХ.

Нови облик привредног криминала, наглашава Пекићева, треба зауставити, усвајањем аката, али и обукама и преношењем искуства из других земаља на домаће тржиште.

- Потребна је обука свих људи који раде у том систему. Не можемо очекивати да службеници то знају само зато што су службеници. Потребна је обука, упијање нових знања и унапређење читавог система знања. Једино тако ћемо област криптовалута увести у легалне токове и она ће се нормално развијати - поручила је Пекићева.

Према извјештају СИПА за прошлу годину истрагама кривичних дјела прања новца утврђено је да је кроз финансијски систем БиХ у легалне новчане токове убачено 35,19 милиона КМ нелегално стеченог новца. Према њиховим подацима штета од пријављених кривичних дјела износила је више од 14 милиона, а стечена имовинска корист 14,34 милиона КМ.

Афере у Црној Гори

Црну Гору претходних дана потресло су двије афере у бези са криптовалутама. Само пар дана пред парламентарне изборе ту земљу потресла је наводна афера, а према писању тамошњих медија на удару се нашао један од предсједника Покрета "Европа Сад" и главни фаворит за будућег премијера Милојко Спајић. Наводно недавно ухапшени краљ криптовалута јужнокорејски држављанин До Квон доставио је премијеру Дритану Абазовићу писмо у којем је описао везе са Спајићем. Поред тога случаја министар финансија Црне Горе Александар Дамјановић саопштио је да је криптомат на тиватском аеродрому повезан са британским финансијером и осуђеним криминалцем Џорџом Кортелом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.