Припремите се, олује тек долазе

Сјећате ли се ви гдје сте били за вријеме суперћелијске олује која је прошле године погодила Београд? Док је бјежала са бебом у колицима да се склони у оближњи улаз са улице, професорка Вимић је била можда уплашена, али не и изненађена.

- Ми који се бавимо климатским промјенама, просто смо очекивали да ће бити таквих догађаја. Суперћелијске олује су један огроман облак, ужасно јак, који се јако брзо креће, храни на свом путу енергијом. Овакве олује наносе огромну штету због јаких удара вјетра. Падовине чак и не морају да буду значајне, али ти удари вјетра су изузетно опасни. Живимо те промјене и знало се то прије 100 година да ће се десити, објашњава професорка.

И није ова олуја прва која је задесила Србију. Била је слична 2011, 2015. и све су све разорније.

Професорка упозорава да људи морају да схвате да је данас много опасније остати на улици када се најави олуја, него кад смо били мали: "Морамо да се склањамо и бјежимо са улица када дође црвени аларм и када дође такво вријеме. Опасна је и смјена топлотних таласа који достижу границе, у урбаним срединама, ризичне за здравље, чак и здравог организма. То су највећи проблеми наших љета".

Важно је да развијамо систем упозорења и најаве, да буду сви благовремено обавијештени о промјенама и важно је да се прилагодимо, сматра Ана Вимић: "Значи да не буде, данас за два сата склањај се с улице, него два дана раније најавити да постоји вјероватноћа да тај дан, поподне, нећете бити у прилици да обавите оно што сте хтјели па да се боље организујете, да не буде панично бјежање са улица".

С друге стране, морају да се прилагоде и законодавства, укључе локалне самоуправе у спровођење акционих планова прилагођавању климатским промјенама који већ постоје. Отплочавање градова, повећавање зелених површина, субвенције за јачање и прилагођавање инфраструктуре много тога је испред нас и мора да се ради, да не бисмо санирали посљедице, него да бисмо превентивно дјеловали.

- Значи, нама сад све иде екстремније вријеме до средине 21. вијека. Након тога ће се можда ублажити пораст, ако глобално се спроведу акције уређене Париским споразумом, каже професорка Вимић за РТС и додаје:

- За неколико деценија, рецимо 20 година, улазимо у један критичан период, гдје ћете у урбаним срединама имати ситуацију да температуре унутар урбаног топлотног острава могу да достигну вриједности која је критична за сваки људски организам.

Сваки степен пораста температуре је осјетан, јер се бетон у граду додатно загријава и топлоту емитује у већ загријан ваздух, па професорка Вимић вјерује да ће за двадесетак година живот у граду бити активнији ноћу:

- Просто у току дана, ако се овако настави, нећемо моћи нормално да функционишемо. Не можете сачекати семафор љети по тим врућинама. Треба стајати на сунцу бесконачно и чекати да се промијени у зелено. То је стварно на одређеним локацијама већ катастрофа. Извјесно је и увођење двократног радног времена, прилагођавање и заштита свих теренских радника условима рада.

Шта можемо да урадимо?

Постоји нешто што се зове – климатске парнице. То су тужбе које групе грађана покрећу против своје државе, да није довољно амбициозна у својим циљевима декарбонизације или чак туже велике компаније, које су највећи емитери у свијету, да су проузроковале промјене које су њима угрозиле живот.

- У Швајцарској скоро су добили парницу да им је угрожен живот, јер се њихова држава не залаже довољно да ублажи климатске промјене. Сад млади по свијету туже масовно не само своју државу, него и компаније и добијају велике одштете.

- Имате и примјер фармера из Перуа, који живи поред глацијалног језера. Глацијално језеро настаје отапањем ледника, глечера и дошло је до убрзаног топљења ледника, што значи да њима ниво језера расте и крене да им плави и наноси им штете и предвиђа се да ће још расти и наносити још веће штете. Они су тужили њемачку компанију која је највећи произвођач енергије у Њемачкој и која доприноси са 0,45% глобалним емисијама ефекту стаклене баште. Адвокати су доказали да они доприносе са 0,45%, израчунали штету и рекли океј, ови морају да плате 0,45% те штете. И онда су ови добили 20.000 евра.

Професорка додаје да је ово велики преседан, да појединачни износ није велики, али да би у збиру много сличних појединачних и те како могло да утиче на рад великих загађивача.

- То је алат у рукама обичног човјека, да се удруже и да крену активно, и ја вјерујем да има и адвокатских кућа које имају интерес то да раде. Узму проценат од пресуде, па појединце не коштају ни процеси, истиче професорка, за РТС.

Професорка Вимић вјерује да ће у блиској будућности живот бити далеко пријатнији на планинама вишим од 700 метара надморске висине. Упозорава да су промјене ту, да ће бити све непријатније живјети у градовима и да сви морамо да се ангажујемо да нашој дјеци олакшамо живот и опстанак.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.