Приједорчанка Марија Дејановић о трагедији у Грчкој: Не могу престати замишљати дјецу коју сам знала виђати у том возу

Г.С.
Foto: Танјуг

АТИНА - Марија Дејановић, Приједорчанка која тренутно живи у Грчкој у мјесту Лариса описала је узрок несреће воза у којој је погинуло 40 људи, а повријеђено 80.

Марија каже да се ради се о возу којим и сама путује када иде негдје и труди се не мислити о томе.

– Али свеједно не могу престати замишљати дјецу коју сам знала виђати у том возу (тим задњим возом углавном путују студенти), долазе ми сјећања њихове одјеће и фризура, начина на који сједе – истиче Дејановићева за Српскаинфо.

Синоћ је Лариса била мирна, каже она и на улицама је било мање људи него иначе јер су кафићи због празника радили скраћеним радним временом и град је био необично тих.

– Те вечери, неколико сати прије, одржали смо једно представљање књиге које је било јако посјећено, атмосфера је била идилична, онако како се иначе у филмовима приказују прославе Нове године, касније смо отишли на вечеру и сви смо били јако срећни. Око поноћи, као да је нешто чудно завладало у ваздуху. Сви смо се узнемирили и отишли својим кућама. Када смо Тханос и ја ушли у стан, на ТВ-у који је случајно остао упаљен видјели смо прве вијести о несрећи и тадашње извјештаје о првим утврђеним жртвама – рекла је она.

Марија је рођена у Приједору, одрасла у Сиску, а тренутно живи у Грчкој и упозната је преко тамошњих медија о дешавањима у грчким жељезницама.

Каже да је Грчка приватизовала жељезнице и да у таласу приватизације који је Грчкој наметнут као мјера штедње, жељезница је продана једној италијанској фирми за 45 милиона евра и онда се из грчког прорачуна још улагало у ту фирму гдје су јој се давале обилне субвенције.

– Говоримо о износу од 750 милиона евра. Синдикат жељезничких радника је путем саопштења упозоравао на то да се жељезнице не одржавају адекватно, да су несреће постале свакодневна ствар, а 7. фебруара 2023. године синдикат жељезничких радника издао је саопштење у којем упозорава да ће, ако се неодржавање настави, доћи до велике несреће. Дакле, не ради се ни о каквој "незамисливој трагедији", како је рекла грчка предсједница, ради се о трагедији која је била не само замислива, него и предвидљива, предвиђена, о трагедији на могућност које се упозоравало и на та упозорења нико није реаговао – истакла је Дејановићева.

Говори се, додаје она, да се не зна како је до несреће дошло па су, ради утиска да се нешто ради, ухапсили шефа станице у Лариси.

– Као да је шеф локалне станице крив зато што брзи возови нису имали ГПС систем да се види гдје је који воз. Неки возови чак нису имали поправљена ни свјетла па да возач барем може видјети како му други воз иде у сусрет. Координација саобраћаја брзим возовима зависила је о, не шалим се, систему воки – токија. Тим системом је управљао човјек, близак странци на власти, који је продавао цвијеће, затим је био запослен у Министарству образовања, а онда га се задужило да контролише безбједност жељезничког саобраћаја – рекла је она.

Марија сматра да се не ради о чудноватој непредвидљивој трагедији него да се ради о трагедији распродаје ресурса једне државе страним компанијама, о трагедији приватизације и мањка бриге за безбједност која долази с таквом распродајом, о смртоносној комбинацији корупције, непотизма и приватизације.

– Ради се о неслушању упозорења радника и синдиката, о трагедији занемаривања безбједности и, укратко, прању новца крвљу грађана – истиче Дејановићева.

Као и претходне владе, каже Дејановићева, и ова има друге приоритете мимо безбједности грађана и да безбједност гледају као трошак.

– Министарство налази новац за којекакве уговоре, али за довршавање жељезничке инфраструктуре не. Нећемо чекати надолазећу несрећу да их видимо како лију крокодилске сузе и истражују што је пошло по злу. Синдикат жељезничара и ПОС (Грчка унија жељезничких радника) више не могу толерисати ову опасну ситуацију. На шта се још чека да би се интервенисало? Шта се још мора догодити?" – рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана