Приче америчких дипломата нису старије од Дејтона!

Истакао је ово предсједник Владе Српске Радован Вишковић, поручивши америчком амбасадору у БиХ Мајклу Марфију да не покушава да имовину са ентитета преноси на заједничке институције, јер му то неће поћи за руком.

- Више је него јасно да они сматрају да БиХ није суверена. Иако се увијек у неким изјавама позивају управо на сувереност, они је руше - поручио је Вишковић.

Предсједник Српске Милорад Додик сматра да Марфи чува Дејтонски споразум исто као када коза чува купус - пропаст је загарантована.

Поручио је да је овај амерички дипломата, уколико настави са оваквим негирањем Дејтонског споразума, на добром путу да уништи и оно мало што је остало од БиХ.

- Амбасада САД би требало да буде свјесна да је Република Српска ентитет с уставним правима, а свака инсинуација која доводи у питање њен легитимитет је неприхватљива и увредљива за наш народ - поручио је Додик, додајући да је неприхватљиво да разни Марфији и Шмитови поништавају одлуке легалних институција Српске и БиХ.

Како је додао, женевска и њујоршка документа утврдила су основне темеље БиХ и рекли да територија припада ентитетима, да су ентитети суверени, да имају своје владе и парламенте, своју територију и суверено управљање.

- Причу о имовини смјестили су у покушај да се разгради Република Српска. И није случајно стављена гранична линија, већ да се разграничи имовина ентитета. Стављена је и због будућности, јер неко је добро мислио да ако не може успјети та БиХ, онда да бар има линија око које не морамо да се свађамо. Граница постоји и у катастру и у свијести народа - поручио је Додик.

Реаговао је и предсједник Владе Србије Милош Вучевић, наводећи да није изненађен негативном реакцијом америчке амбасаде на Свесрпски сабор, али јесте чињеницом да су они показали елементарно непознавање Дејтонског споразума, односно Устава БиХ, прије свега о питању имовине која припада ентитетима.

С њим се сложио и његов замјеник Александар Вулин поручивши да говор помоћника америчког државног секретара Џејмса О'Брајена, на који се позива Марфи када говори о имовини, није извор права и не изазива никакве правне посљедице. Како је истакао, говор О'Брајена није старији од Устава БиХ, а посебно не од Дејтонског споразума.

Тврдње представника америчке амбасаде у БиХ да имовина припада централним властима у БиХ, те да “нема потребе за поновним разматрањем правне историје и судских пресуда” у вези с овим питањем, малициозне су и неутемељене те у супротности са Дејтонским споразумом, а чији су један од потписника и САД. Општи је ово став и правника, али и стручњака за уставно право, а који су коментарисали тврдње званичника америчке амбасаде у БиХ, који су се овом приликом позвали на изјаву помоћника државног секретара Џејмса О'Брајена из фебруара ове године, када је рекао да је полазна тачка да “имовина припада држави”. О'Брајен је тада рекао да је БиХ потписала Споразум о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је ратификовао Парламент БиХ те да је тим чином ово тијело “државну имовину приписало БиХ, а не ентитетима”.

Према ријечима правних стручњака, овим споразумом, потписаним 2002, не може се никако мијењати унутрашња структура БиХ. Указују и да само надлежне ентитетске институције могу доносити законе којима се третира питање ове имовине на коју се односи Споразум о сукцесији, односно којима се одлучује да ли таква имовина представља државну имовину СФРЈ.

- Када је у питању овај споразум, те тврдње Марфија, али и О'Брајена, подсјетио бих их да прво прочитају шта пише у Уставу БиХ, а онда и у једном од мишљења Венецијанске комисије из 2008. године, у вези са питањем о сукцесији, али и ОХР-а из 2010. године - поручио је један од саговорника “Гласа”, наводећи да ће колико му је познато, о свим овим спорним питањима о имовини и покушајима да се насилно отме ентитетима и преведе на ниво БиХ, ускоро огласити и Уставни суд Српске.

Коментаришући питање имовине, а које је од стране бошњачких и појединих западних елита исполитизивано до баналности у покушајима да се она отме Републици Српској по сваку цијену, наш саговорник подсјећа и на случај када је Алија Изетбеговић 1998. поднио захтјев у ком је затражио да се оцијени сагласност Устава Српске с оним на нивоу БиХ, а у погледу уређивања имовинских односа.

Уставни суд БиХ је тада донио одлуку да је Српска надлежна да уређује на својим просторима ово питање. Касније, вјероватно под утицајем политике, они напрасно мијењају став, те 2011. доносе супротну одлуку у којој се први пут помиње појам “државна имовина”. Како је истакао наш саговорник, колика је та њихова одлука била правно смијешна и парадоксална може се видјети из њеног садржаја, јер се наводи да је државна имовина, ријеке, мора, језера, а што не постоји нигдје у свијету.

- То су општа добра, не може бити ничије власништво. Свим тим који о томе причају, поставио бих једно сасвим обично и једноставно питање, како је могуће да БиХ функционише све ове године, а да у Уставу БиХ не постоји појам државне имовине?! Да је то којим случајем надлежност БиХ, односно државних институција па то би ваљда било ријешено када је “кројен” Дејтонски споразум. Како је питање приватизације ријешено? Како су то РС, али и ФБиХ продавале свој капитал у државним предузећима?! Да постоји државна имовина, како то неки тврде, то не би било могуће - истакао је наш саговорник.

Овим поводом се огласио и професор уставног права Синиша Каран, наводећи да је Српска у процесу стварања државне заједнице 1995. унијела свој укупни државноправни капацитет у БиХ те самим тим и своју имовину. Коментаришући тврдње америчке амбасаде да “имовина припада држави, а не ентитетима”, аргументујући тај свој став изјавама О'Брајена, а не на садржини Дејтонског споразума, Каран је указао на кључну одредницу дефинисану Уставом БиХ. Како је рекао, у овом акту нигдје не стоји да је имовина у надлежности БиХ. 

- Пошто ово овлашћење није изричито дато, односно дефинисано, имовина припада ентитетима - поручио је Каран, додајући да и неки други анекси Дејтонског споразума, попут Анекса 8, али и 9,  говоре у прилог томе.

Исти став има и правник Огњен Тадић наводећи да су наука и струка одавно разјаснили ово питање. Како је рекао Удружење правника Српске, прије пар мјесеци, сачинило је извјештај који говори о правном статусу непокретне имовине. У њему се, између осталог, указује и да су све интервенције високог представника у овом погледу биле неуставне па самим тим и неупотребљиве за рјешавање питања везаних за имовину на начин који би био другачији од уставне структуре и подјеле надлежности утврђене Уставом БиХ.

Ријеч струке

Према оцјенама правника високи представник по Анексу 10. Дејтонског споразума нема надлежност за доношење закона па тако ни оних одлука којима је наметао законе који се тичу имовине. Такве надлежности, сматрају, нема ни по тзв. бонским овлашћењима, јер га она ограничавају на рад Предсједништва БиХ и Савјета министара БиХ, а не допуштају му за Парламент БиХ која је једина надлежна институција за доношење закона на нивоу БиХ. Упозорили су и да су одлуке Уставног суда БиХ, у којима се одлучивало о законима Српске и тичу се статуса имовине која се налази на њеној територији и под забраном је располагања, такође у супротности са Уставом БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.