Пренесене 83 надлежности са Републике Српске на БиХ, ево шта је све изгубљено

Не узимајући у обзир одредбе Устава БиХ, ни Устава Републике Српске, надлежности су са Српске преношене на ниво БиХ: одлукама високог представника, одлукама Уставног суда БиХ, усвајањем закона у Парламентарној скупштини БиХ, те доношењем подзаконских аката Савјета министара и других органа на нивоу БиХ, али и условљавањем међународних организација и органа ЕУ, наводи се у Анализи о одузимању надлежности Републике Српске, која је након данашњег обраћања предсједника Србије Александра Вучића достављена медијима.

У уводном дијелу Анализе напомиње се да Устав БиХ није настао као резултат политичко-институционалног усаглашавања и проглашења у органима власти БиХ, већ је садржан у Анексу 4 међународноправног документа - Дејтонском споразуму.

С обзиром на то да је Република Српска страна потписница једанаест Анекса Дејтонског споразума, укључујући и Анекс 4, промјена Устава БиХ не смије да се догоди без сагласности овог ентитета.

Највише пренесених надлежности је извршено наметањем тзв. "бонских овлашћења" високог представника, чија функција је успостављена 1995. године Анексом 10 Дејтонског споразума.

Тзв. "бонским овлашћењима", усвојеним на Савјету за имплементацију мира у Бону 1997. године, послужила су високим представницима као основ за наметање закона, смјењивање изабраних функционера и појединаца на јавним функцијама.

Републици Српској је највише надлежности одузето за вријеме мандата високог представника Педија Ешдауна, од маја 2002. до јануара 2006., који је својим одлукама нивоу БиХ додијелио надлежности из важних области финансија и монопола силе.

Реформски процес 'изградње државе' који је Ешдаун спроводио подразумијевао је: опорезивање (креирање посебног државног тијела за упоредно опорезивање које би прикупило и дистрибуирало већину пореза), правосуђе, одбрану (како би се централизовало управљање ентитетским оружаним снагама) и полицију.

Високи представник Кристијан Шварц Шилинг је 2007. године наметнуо Закон о измјенама и допунама Закона о систему индиректног опорезивања у БиХ којим је утврђено да приоритет у финансирању имају међународне обавезе БиХ, затим институције БиХ, па Брчко Дистрикт коме је одређен фиксни коефицијент расподјеле, па се тек онда преостала средства распоређују ентитетима. Прије наметања овог Закона, а у складу са Уставом БиХ, ентитети су дозначавали средства за финансирање институција БиХ.

Почетком 1997. године, започет је пренос надлежности у области фискалне политике, осигурања, дуга и страних улагања. Канцеларија високог представника за БиХ је Савјету министара предала Пакет закона за брзи почетак тзв. “Билтов пакет за брзи почетак“. Овај пакет је обухватао: Закон о спољнотрговинској политици, Закон о царинској политици, Закон о спорном дугу, Закон о царинској тарифи и Закон о политици директних страних улагања.

 Одузимање надлежности из области безбједности, одлукама високог представника је усвојен Закон о Савјету министара, којим је у тај савјет укључен и министар безбједности. У децембру 2003. године високи представник предложио је Парламентарној скупштини БиХ усвајање Закона о обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ, којим су ван снаге стављени ентитетски закони, прије свега Закон о обавјештајно-безбједносној служби Републике Српске, чиме је, наводи се, онемогућена функционална заштита уставног поретка Српске.

Одлуком високог представника за БиХ из 2000. године наметнут је Закон о државној граничној служби БиХ којим је формирана Гранична служба и одређене њене надлежности, у оквиру Министарства цивилних послова, а потом Министарства безбједности БиХ. Овим законом је дошло до преузимања граничних прелаза и укидања Полицијских станица за контролу преласка државне границе МУП-а Републике Српске, а ексклузивно право на избор кадрова ангажованих на граничним прелазима добила је Државна гранична служба.

Високи представник је наметнуо и Закон о Суду БиХ, који је ступио на снагу 5. децембра 2000. године, а Суд БиХ је почео да ради двије године касније, када је високи представник именовао првих седам судија.

Одлуком високог представника Волфганга Петрича о доношењу Закона о Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске укинути су Високи судски савјет и Високи тужилачки савјет Српске, а истим Законом потпуно је одузето право Народној скупштини Републике Српске да бира и разрјешава судије и предсједнике судова, јавне тужиоце и замјенике јавних тужилаца.

Преносом надлежности одлукама Уставног суда БиХ, на значајније промјене дејтонске структуре БиХ у великој мјери је утицао и Уставни суд БиХ, на чији рад високи представник има пресудан утицај.

Уставни суд БиХ је, наводи се, прегласавањем усвојио „Одлуку о конститутивности Бошњака, Срба и Хрвата на простору цијеле БиХ", а не на територији ентитета како је прописао Устав БиХ. Спорна „одлука о конститутивности“, додаје се, послужила је касније за бројна наметања амандмана на Уставе ентитета и до бројних неуставних закона, а посебно је била штетна по Хрвате у БиХ, јер их је деконституисала у ФБиХ одузимајући им политички значај, остављајући их у неповољном положају у односу на већинске Бошњаке у том ентитету. Тиме је фактички ФБиХ постала бошњачки ентитет, јер су хрватски посланици прегласавани у федералном парламенту, а министри у федералној влади.

Уставни суд БиХ је 2020. године донио одлуку о неуставности Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, према којем

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.