Преминула Јованка Броз, сахрана у Кући цвијећа

Он је навео да ће Влада Србија сутра одржати сједницу на којој бити формиран организациони одбор за сахрану Јованке Броз и на којој ће бити одређено мјесто и датум сахране.

"Највероватније ћемо донети одлуку да она буде сахрањена у Кући цвећа, у сусједној просторији, поред оне у којој је сахрењен њен супруг", рекао је Љајић Танјугу.

Он је додао да су у току разговори са члановима њене породице око процедуре и датума сахране.

Премијер Србије Ивица Дачић упутио је данас телеграм саучешћа породици Јованке Броз, истичући да "њеном смрћу одлази и један од посљедњих најпоузданијих свједока историје некадашње државе, која је прогоном платила ту чињеницу".

"Нажалост, историјска неправда према њој почела је да се исправља тек пред крај њеног живота. Влада Србије сматра да Јованка Броз треба да буде сахрањена поред свог супруга Јосипа Броза Тита и у том смислу ће донети одговарајуће одлуке", наведено је у телеграму.

 

Јованка Броз, прва дама СФРЈ, удовица Јосипа Броза Тита, умрла је од посљедица тешке и дуге болести у 89. години живота.

Удовица предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита, Јованка Броз, умрла је данас у 11.45 Београду у 89. години.

Јованка Будисављевић је рођена 7. децембра 1924. селу Пећанима, у Лици као друго дијете у породици. Са 17 година је ступила у Савез комунистичке омладине Југославије.

У 21. години је добила два Ордена за храброст, а такође је и носилац Партизанске споменице 1941. Јосипа Броза Тита је упознала приликом њемачког десанта на Дрвар 1944. године.

Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно.

Према једној верзији, одмах након завршетка Другог свјетског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених дјевојака за рад у Маршаловом кабинету.

Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет дјевојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године.

Ову верзију је потврдио генерал Ђоко Јованић, који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтјев и предложио Јованку за Титову сарадницу.

Друга верзија тврди да је Јованку одабрао Иван Стево Крајачић, тадашњи повјереник НКВД-а за Југославију, одакле вјероватно потиче прича која приказује Јованку као совјетског шпијуна.

Трећа верзија, овог пута од бившег генерала ЈНА Марјана Крањца, каже да је Јованка додјељена Маршалу већ 1945. године као хигијеничарка задужена за контролисање хране и чистоће и здравља особља. Послије смрти велике Титове љубави Даворјанке Пауновић 1946. године, Јованка је, према Крањцу, постала Титова лична секретарица.

Тито и Јованка тајно су се вејнчали 1952. године. Апсолутни господар Југославије од Јованке је био старији 32 године. 

Тито и Јованка на вјенчању са кумовима Александром Ранковићем и Иваном Гошњаком

Седамдесетих година однос између Јованке и Тита постао је тема оштрих политичких расправа.

Оптуживали су је да ради против супруга, да жели власт, планира пуч, да је совјетски шпијун. Оптужбе је негирала. Посљедње три године маршаловог живота били су раздвојени, иако се званично нису развели.

Послије смрти супруга 1980. године одузели су јој кућу, имовину, документа. Повукла се из јавности, а тек 2009. добила је личну карту.

Нико не зна колико се Јованка Броз мешала у државну политику и да ли је била више од обичне супруге. Многи верују да је била жртва амбиција разних политичара.

Није пристала да изнесе своју верзију приче о догађањима у бившој Југославији, иако су од ње интервју тражили и Руси, Американци, Енглези. За камере је остала нијема. Можда ће мемоари, за које многи тврде да је писала, открити тајну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.