Прехрамбена индустрија РС страхује од потпуног слома

Према њиховом мишљењу, БиХ је већ закаснила са акцијом која је неопходна, јер ће уласком Хрватске у ЕУ и ступањем на снагу строгих европских прописа многа предузећа остати без једног од најважнијих тржишта.

Потпредсједник Привредне коморе РС Михајло Видић рекао је “Гласу Српске” да се одавно знало да ћемо имати проблема послије уласка Хрватске у ЕУ, али да ништа није учињено да би се привреда спремила за оно што је очекује.

- Сада се ситуација значајно компликује и властима остаје само осам мјесеци да ураде оно што су пропустиле. У протеклом периоду на овом плану није се довољно радило и биће проблем да се у кратком времену које је преостало испуне сви стандарди - истакао је Видић и додао да би власти морале да обезбиједе оспособљавање више од два гранична прелаза за извоз производа који подлијежу инспекцијској контроли.

Ситуације која ће настати када Хрватска уђе у ЕУ прибојава се и директор бањалучке фабрике за прераду воћа и поврћа “Витаминка” Жарко Микић.

- Око 20 одсто нашег извоза завршава у Хрватској, чији ће улазак у ЕУ сигурно изазвати проблеме и повећати гужве на прелазима - истакао је Микић.

Он је казао да се власти премало баве привредом и да га због тога не чуди да није урађено ништа да спремније буде дочекана интеграција сусједне земље у ЕУ.

- Ниједно предузеће у РС неће моћи да преживи без извоза. БиХ је закаснила у посезању за мјерама, јер се нико не бави реалним сектором, иако системска рјешења мора да доноси држава - рекао је Микић.

Хрватска ће од 1. јула 2013. године постати члан ЕУ, а очекује се да ће већ од јануара идуће године почети да примјењује неке од стандарда Уније који би могли да постану несавладиве препреке за извознике из РС.

У информацији о процјени импликација уласка Хрватске у ЕУ, коју је сачинила Дирекција за европске интеграције БиХ, а крајем новембра прошле године усвојио Савјета министара БиХ, упозорено је да је неопходно интензивирати напоре представника законодавне и извршне власти и цивилног друштва с циљем да негативне посљедице буду спријечене или колико је могуће ублажене. Од тада, међутим, ништа конкретно није урађено.

Гранични прелази преко којих ће БиХ моћи да извози производе који подлијежу инспекцијској контроли на тржиште ЕУ послије приступања Хрватске су Стара Градишка - Градишка те Бијача - Метковић два. Прелази морају бити у потпуности опремљени и оперативни најкасније до 1. јануара идуће године. Томе не иде у прилог чињеница да су ова два гранична прелаза са бх. стране најлошије опремљена, што ће захтијевати вријеме и додатна финансијска улагања.

Уколико стандарди не буду задовољени, највеће проблеме имаће сектори пољопривреде и прехрамбене индустрије. У информацији Дирекције за европске интеграције БиХ наводи се да су извозници из БиХ током 2010. године на тржиште Хрватске пласирали 376.920 тона производа биљног и животињског поријекла у вриједности од 400 милиона марака.

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, на тржиште Хрватске годишње се извози око 40 милиона литара млијека. У тој институцији наводе да је производња млијека и млијечних производа једна од ријетких прехрамбених дјелатности која остварује спољнотрговински суфицит.

Да се БиХ налази у незавидном положају, недавно је признао и министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић наводећи да ће се због приступања Хрватске ЕУ први на удару наћи пољопривредници и прехрамбена индустрија, а посебно мљекари јер БиХ око 60 одсто млијечних производа извози на тржиште Хрватске.

CEFTA

Трговински односи БиХ и Хрватске тренутно су регулисани споразумом CEFTA који је потписан 2006. године, чиме је у региону успостављена зона слободне трговине.

Уласком Хрватске у ЕУ њено чланство у CEFTA биће аутоматски суспендовано, што ће донијети главобоље и осталим земљама у региону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.