Предсједништву БиХ отета спољна политика
САРАЈЕВО - Предсједавајућа Савјета министара Борјана Кришто стављањем потписа на декларацију у Дубровнику покушава да прогура неку своју политику и понаша се као што је то у свом мандату чинила министарска спољних послова Бисера Турковић, став је стручњака за међународне односе након потеза који је повукла Кришто у сусједној Хрватској.
Потписници Декларације трећег Самита “Украјина - југоисточна Европа” у Дубровнику, а међу којима је и Кришто, истакли су подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине, а потврђена је и непоколебљива посвећеност пружању континуиране вишестране подршке тој земљи. Потписници су осудили, како је наведено, неоправдану и противзакониту “руску агресију” на Украјину, као флагрантно кршење међународног права и Повеље УН и велику пријетњу миру и безбједности Европе и свијета.
- Спољну политику БиХ спроводи Предсједништво БиХ и када они не усагласе кораке који су тичу домена спољне политике, нити један други орган нема ту снагу да може да буде потписник, у овом случају декларације или да буде саговорник и ставља потписе на нека друга акта који се тичу дјеловања у спољнополитичком опсегу БиХ - казао је “Гласу” стручњак за међународне односе Лучијано Калужа.
У Дубровнику се, наглашава он, десило једнострано доношење одређене врсте рјешења, односно једнострано дјеловање од стране Кришто.
- Њен мандат је да спроводи одлуке Предсједништва БиХ. Ово је само једна класична потврда злоупотреба самих институција у смислу њиховог приватизовања зарад неких сопствених иницијатива или потреба - навео је Калужа.
У интересу БиХ, поручује он, није да даје подршку било којој страни када је ријеч о руско-украјинском сукобу, осим да се да зелено свјетло мировним рјешењима те наглашава да само то треба да буде императив спољне политике БиХ.
- Кришто очигледно настоји на одређени начин да прогура неку врсту приватне политике као политику БиХ. То никако није добро. Имали смо раније случајеве да је то радила министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић, која је константно покушавала да спољну политику представи као политику СДА, односно политику СДА као политику БиХ - поручио је Калужа.
Наглашава да се и у случају Дубровника на један начин настоји да се политика и интереси једне политичке структуре промовишу као интереси БиХ, што ни у ком случају, поручује он, није добро, него је контрапродуктивно за саму унутрашњу структуру БиХ.
- Све оно што није предмет заједничког договора не може и не смије бити заједничка политика која излази ван граница БиХ - закључио је Калужа.
Слично мишљење има и професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци Милош Шолаја, који наводи да се у Дубровнику није десило ништа ново када је ријеч о спољној политици БиХ.
- Ту се ништа епохално ни ново није десило и то само потврђује да је БиХ једна нефункционална држава која служи за задовољавање неких личних интереса који су умотани у политичке и националне. Ко се како и гдје нађе на тим позицијама тако и дефинише своју политику - казао је “Гласу2 Шолаја и додао да су овакви потези у БиХ највише изражени тамо гдје би најмање требало да их има, односно у спољној политици.
Све то, наглашава он, показује и потврђује да је БиХ неозбиљна земља којој се не може вјеровати.
И пријава на помолу
Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац рекао је да Савјет министара није разматрао нити дао сагласност за потписивање декларације у Дубровнику, на коју је потпис ставила Борјана Кришто, нити за то има сагласност Предсједништва БиХ.
- Бићемо приморани да поднесемо одређене пријаве против Кришто, јер је недопустиво, лицемјерно и некоректно да излази са једностраним приступом о стварима о којима консензус у БиХ не постоји - казао је Кошарац те навео да је Кришто можда могла у лично име да иступи у Дубровнику у вези са украјинским сукобим, али је недопустиво да у име БиХ говори о “руској агресији”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
