Предраг Праштало, предсједник Европског покрета у БиХ: Кандидатски статус је и све и ништа

 Ведрана Кулага Симић
Предраг Праштало, предсједник Европског покрета у БиХ: Кандидатски статус је и све и ништа

Да није било сукоба на истоку, односно да Украјина и Молдавија нису добиле статус кандидата за чланство у ЕУ, чисто сумњам да би данас и причали о томе да БиХ корак дијели од те степенице на њеном европском путу јер нису испуњени раније тражени услови. Међутим, треба знати да је кандидатски статус, заправо, у истом тренутку и све и ништа.

Поручио је то у разговору за “Глас Српске” предсједник Европског покрета у БиХ, Предраг Праштало који је, како додаје, 99,99 одсто увјерен да ће земља и добити коначну потврду да је званично кандидат за чланство у Унији.

Говорећи о промјенама на глобалној сцени подвукао је да су, на примјер, статус кандидата који је седамдесетих, осамдесетих година прошлог вијека нуђен и Југославији, без икаквих услова и данас у вријеме руско-украјинског сукоба два посебна свијета.

- Радује нас препорука Европског савјета да БиХ добије кандидатски статус, али чисто сумњам да би то тога дошло да се није десило све што се догодило. И прије десетак година говорили смо да ће доћи вријеме у којем ће Русија, Турска и Кина те друге силе бацити своје погледе на БиХ и регион, те тежити ка стварању новог свјетског поретка - рекао је Праштало.

ГЛАС: Имајући у виду да, ако можемо тако рећи, кандидатски статус у редовним условима доноси земљама одређене бенефите, попут бољег имиџа и већих инвестиција, може ли БиХ да рачуна на то уз спознају да га стиче више због глобалне ситуације и потреба ЕУ, а не својих заслуга?

ПРАШТАЛО: Процес проширења од 1950. до 2013. године и уласка Хрватске, а посебно 2004. године када су Чешка и низ других у највећем пакету приступиле Унији, показало се колико је то био добар чин и важност проширења на цијелу Европу. Док год Балкан не буде у Унији, неће бити заокружен пројекат ЕУ као једног од лидера новог свијета. ЕУ је јака и компактна као цјелина када је ријеч о економији и подршкама, али од 1950. до данас није достигла ни 50 одсто снаге политичке и дипломатске коју има САД, Кина, Русија, Турска, а то кочи.

ГЛАС: БиХ и остале балканске земље су, како кажете, потребне Европи, а већ се може чути да је статус тек почетак послије којег слиједе тешки преговори за БиХ, имајући посебно у виду три конститутивна народа са својим интересима, али и да би могли заглавити у том статусу као и неки други у региону. Шта Ви кажете?

ПРАШТАЛО: У праву сте. Статус је све и ништа. За нас је све јер нам даје неку сатисфакцију да припадамо европским народима, култури и традицији, а то су грађани апсолутно заслужили. Турска дуго има статус кандидата, тако да он, само по себи, не значи нешто велико, али значи да држава добија нови позитиван импулс и имиџ. Најважније да је, када ЕУ одреди статус кандидата једној земљи, да се бори да њени привредни капацитети не буду уништени од стране европских сила већ покушавају да путем пројеката ојачају ту малу земљу. То се најбоље видјело на примјеру Шпаније која је, када је улазила у ЕУ осамдесетих година, била изузетно сиромашна, а данас је један од мотора ЕУ. Нашим привредницима биће велика подршка и то је најважније јер је и сама ЕУ заснована на економији, а подиже стандард и квалитет живота.

ГЛАС: То указује да, добијање кандидатског статуса не представља само обавезу за БиХ да испуњава задатке, односно приоритете из Мишљења Европске комисије, него и да ЕУ има обавезу да је гура напријед, прије свега на пољу економије?

ПРАШТАЛО: Апсолутно.

ГЛАС: Ипак, не може се побјећи од чињенице да осим економије има и политике. Када је почела озбиљнија прича о европском путу БиХ дошло се и до механизма координације. Да ли је то начин на који би БиХ, имајући у виду уставну структуру, требало и може да преговара с Бриселом? 

ПРАШТАЛО: Највећи досадашњи успјех БиХ јесте када је Драган Човић, као предсједавајући Предсједништва, поднио захтјев за чланство, након чега је успостављен тим.

Касније дијалоге нису водили Човић, Бакир Изетбеговић нити Милорад Додик, већ обични службеници с нижих нивоа, посвећени свом послу, што показује да БиХ може да одговори и на најтеже изазове, али када раде у координацији. Ниједан народ, ма колико био по бројности јачи и снажнији од друга два народа, не смије да буде доминантан према другима. Докле год постоји Дејтон у БиХ, то је Устав, наше правило и тога морамо да се држимо. БиХ има перспективу ако се поново вратимо старој традицији да свака три народа имају право на своје опредјељење и да буду задовољни у држави БиХ, а не да се намеће већина која ће да влада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана