Празне приче о Изборном закону

Посебно упориште за своје тврдње имају у чињеници да је пропало превише покушаја измјена и допуна Изборног закона БиХ, као и радних група које су биле формиране у готово сваком мандату власти, али и томе да неке пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру стоје готово деценију и по.

Преговори о Изборном закону су, у неку руку, обиљежили прошли мандат на заједничком нивоу када је СДА била у власти, али упркос покушајима, чак и уз посредовање међународних званичника, није постигнут договор јер СДА и ХДЗ, првенствено, нису могли до заједничког става о томе како измијенити Изборни закон, а у одређеном дијелу и Устав БиХ.

Нова шанса за договор пружена је одлуком лидера на заједничком нивоу власти да формирају тим у који су именовани Нерин Диздар (СДП), Даријана Филиповић (ХДЗ) и Средоје Новић (СНСД), али још није било званичних састанака. Са Филиповићевом и Новићем нисмо успјели да ступимо у контакт, а Диздар, који је и министар у федералној Влади, јуче је кратко рекао да нема времена за разговор на ову тему.

Из ХДЗ-а су, с друге стране, дан раније позвали успостављене радне групе на хитан рад, додајући да је питање Изборног закона потребно довршити до јесени да би се у потпуности обезбиједила уставна права три конститутивна народа, те отклониле постојеће неједнакости и дискриминације према свим другим грађанима, поготово у Предсједништву БиХ гдје је, умјесто хрватског, већ четврти пут изабран још један бошњачки члан.

Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла и члан Стратешког одбора “Коалиције под лупом”, каже да је скептичан о питању очекивања из ХДЗ-а.

- Пред нама је август, када су махом колективни годишњи одмори, а с друге стране, њихов задатак је да формирају интерресорну радну групу за измјене Изборног закона. Политичке партије могу формирати своје групе, али морају схватити да измјене тог закона представљају интерес свих грађана бирача у овој земљи. Пред парламентарцима је спровођење одлука судова, увођење нових технологија у процес и враћање интегритета у исти. У томе морају да буду све парламентарне странке, представници цивилног друштва који су активно у тематици те Централна изборна комисија која спроводи изборе - истакао је Шехић за “Глас”.

Реагујући на став ХДЗ-а БиХ, гдје се углавном позивају на измјене које се тичу представљања народа, а не и на друга техничка побољшања процеса, Шехић каже да би најбоље било да све то буде урађено у једном пакету.

- ХДЗ има свој став, а имплементација одлуке Европског суда за људска права у случају “Зорнић” води ка дјелимичној измјени Устава БиХ и неће више бити да се бира Бошњак, Србин или Хрват, већ три члана Предсједништва, од којих два из ФБиХ и један из Републике Српске, с тим да не могу два бити из истог народа - рекао је Шехић.

Подсјетио је да је одлука “Сејдић и Финци” требало да буде у дјело спроведена још 2010, а након ње услиједиле су још четири одлуке.

- Ништа се није направило 14 година, а онда неко то покушава да направи у року од, у суштини, неколико дана. Ту мора бити широке јавне расправе јер је ријеч о једном од најбитнијих закона у свакој држави - закључио је Шехић.

Било који приједлог измјена Изборног закона мора добити подршку, осим у Представничком, и у Дому народа Парламента БиХ, а за измјене Устава БиХ је потребна и двотрећинска већина.

Пресуде на чекању

* Дерво Сејдић и Јакоб Финци против БиХ

(одлука донесена 2009)

као припадницима мањина није им омогућено бирање у Предсједништво и Дом народа Парламента БиХ

 

* Азра Зорнић против БиХ

(одлука донесена 2014)

онемогућена кандидатура за члана Предсједништва и Дом народа Парламента БиХ јер се изјашњава као “грађанка БиХ”

 

* Илијаз Пилав против БиХ

(одлука донесена 2016)

као становнику Српске није му омогућено да се кандидује за бошњачког члана Предсједништва БиХ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.