Познати нови кораци у борби против одлагања опасног отпада на Трговској гори

Хрватска је, наиме, власник половине електране “Кршко” која се налази у Словенији и мора да у догледно вријеме преузме половину отпада, а помиње се да би прве количине могле тамо бити складиштене већ 2025. или 2026, због чега озбиљно припремају терен за складиштење и одлагање отпада на мјесту некадашње касарне “Черкезовац” на Трговској гори, односно с друге стране ријеке Уне.

Став свих страна у БиХ јесте то да је та локација недопустива, јер је у сливу Уне, која је заштићено подручје, а посебно се упозорава да би БиХ одлагањем отпада осјетила око 70 одсто потенцијалног негативног отицаја. Уз све то је упозоравано да је тај дио веома трусно подручје.

Представници стручних тимова у БиХ, који се баве проблематиком Трговске горе још раније су истицали да је, с обзиром на чињеницу да доста података о радовима са терена не добију од хрватских колега, потребно да и на страни Новог Града, који је најближи “Черкезовцу” буде испитано земљиште, јер је ријеч о истом дијелу тла.

О тој теми било је неколико састанака крајем прошле године управо у Новом Граду и Зворнику, гдје је сједиште републичког Геолошког завода, када су и, како је саопштено након разговора, договорени кораци и подијељени задаци.

Предсједавајући Експертског тима за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори Емир Диздаревић потврдио је за “Глас Српске” да је намјера да ове године обаве значајне ствари на терену с ове стране Уне, а да би што више у истраживањима сустигли колеге у Хрватској.

- Стварају се услови за излазак на терен. Како сада ствари стоје, с прољећа би могли да буду узети први узорци тла, а након тога настављамо даље. Ми смо пратили како је радила Хрватска, њихове методологије и радићемо и ми на тај начин - рекао је Диздаревић, додавши да ће локација бити у близини Новог Града.

Појаснио је да ће бити рађене геолошке и геофизичке бушотине, а акценат је и на сеизмологији.

Потврдио је да су се састајали и са представницима републичког Института за јавно здравство из сектора за заштиту од зрачења, а разговарано је и о томе да се ради мониторинг нултог зрачења.

- Одређене кораке смо усагласили, а детаље ћемо добити у наредних десетак до 15 дана те прослиједити надлежнима у Савјету министара БиХ шта им је све потребно да би и они кренули са својим активностима - нагласио је Диздаревић и подвукао да је доста озбиљног посла пред домаћим стручњацима који су о овој проблематици упознали и неке међународне институције.

- На многа питања још немамо одговоре, а ту је и даље опција да Словенија прошири своје капацитете. Да ли ће Хрвати промијенити мишљење, не знам, али се надамо да хоће. Углавном, доста посла је пред нама, а чекамо и да нас Хрватска званично обавијести о изради студији утицаја на животну средину, јер је то њихова обавеза према међународним конвенцијама - казао је он.

Кровна институција за све домаће тимове и одборе је Министарство спољне трговине и економских односа БиХ из којег стално упозоравају да морају да заштите здравље око 250.000 становника у сливу Уне. Ријеч је о 13 општина у сливу Уне, а додатни аргумент за борбу против одлагања отпада на Черкезовцу лежи у чињеници да је Влада Републике Српске прогласила и Парк природе “Уна”, а на на територији Федерације је Национални парк “Уна”.

Правни кораци

Домаћи стручњаци су завршили прву стратегију за правну заштиту интереса БиХ, а она би могла да буде и надограђивана. У документу је истакнуто да су, између осталог, све опције на столу па и тужба ка међународним судовима с циљем заштите здравља грађана и природних ресурса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.