Повјерење у Институт за нестале БиХ заувијек изгубљено
САРАЈЕВО - Институт за нестала лица БиХ требало би да након више од деценије, почетком 2024. добије нову управу, а у Републици Српској наводе да ће и након тога бити тешко вратити пољуљано повјерење у рад те институције на нивоу БиХ.
Управни одбор Института за нестала лица дјелује као “привремени” од 2016. године, док је члановима Надзорног одбора мандат истекао још крајем 2010. Савјет министара БиХ је још у августу 2019. године задужио Министарство за људска права и избјеглице БиХ да хитно отпочне процедуру избора чланова Надзорног одбора Института. То хитно услиједило је након скоро четири године.
- Конкурс за избор нових чланова Управног и Надзорног одбора Института за нестале расписан је и затворен. Именована је комисија која треба да приведе тај посао крају. Очекујем да све буде завршено за мјесец и по. Почетком идуће године имаћемо нови Управни и Надзорни одбора поменуте институције - рекао је “Гласу” министар за људска права и избјеглице БиХ Севлид Хуртић.
Институт за нестале, сматра, није оправдао своје постојање, јер БиХ и даље трага за око 7.600 лица.
- Не могу рећи да су оправдали постојање док не нађу сва лица која се воде на списку несталих - закључио је Хуртић.
Српска годинама указује на то да Институт за нестале дуже функционише са нелегалном управљачком и надзорном стриктуром и да се то самим тим рефлектује на рад те институције.
- На крају је изнуђено расписивање конкурса за избор нових чланова Управног и Надзорног одбора. Тешко је сада рећи да ли ће се и шта све промијенити избором нове управљачке и надзорне структуре. Узалуд се надати да тамо услиједе битније промјене. Нисмо задовољни бројем идентификација, односно ексхумацијом и проналаском несталих - рекла је “Гласу” предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.
Нагласила је да годишње мали број ексхумираних лица буде идентификован те додала да је за 11 мјесеци ове године свега пет лица идентификовано са списка несталих у Српској.
- Ако ћемо ићи тим темпом, онда многи родитељи неће дочекати да сахране дјецу. То је фрапантно - поручила је она.
Како је могуће, упитала је она, да данас имамо у костурницама 570 посмртних остатака за које се вјерује да не могу бити идентификовани.
- То је велики број. Чак и увјеравање да то не припада протеклом рату не пије воду. Немогуће да толики број не припада протеклом рату. Са друге стране имамо драстично већи број лица која буду идентификована са списка несталих у ФБиХ. То код нас ствара сумње и недоумице. Све што се дешавало довело нас је до тога да тешко можемо да вјерујемо институцији на нивоу БиХ - закључила је Граорчева.
Ни члан Колегијума Института за нестала лица БиХ из реда српског народа Никола Перишић не вјерује да ће се ишта епохално десити избором нове управљачке и надзорне структуре.
- Нови сазив Управног одбора требало би можда да посегне и за доношењем неких иновативних метода када је ријеч о тражења несталих, попут радара, јер очигледно да су преостали случајеви најтежи - рекао је “Гласу” Перишић.
Ђудерија
Привремени Управни одбор Института за нестала лица БиХ је почетком октобра именовао Салиху Ђудерију на мјесто члана Колегијума директора Института за нестала лица из реда бошњачког народа.
Ђудерија је именована на ту позицију по окончању конкурсне процедуре која је спроведена након изненадне смрти Мује Хаџиомеровића, а који је на функцију члана Колегијума директора Института за нестале именован 2021. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
