Повећање цензуса смањило би хаос на политичкој сцени
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - И резултати протеклих избора показали су да су неопходне корекције Изборног закона БиХ, а једно од рјешења је и повећање изборног цензуса, о којем се годинама прича, али никако да заживи.
Сматрају то аналитичари, који истичу да би, ако би изборни цензус са садашњих три био повећан на пет процената, то приморало мање странке или да нестану или да коалирају с другима.
У сваком случају, актуелну политичку ситуацију у БиХ најбоље показују и листићи на којима су грађани 2. октобра бирали власт, а на којима је било толико кандидата да се и они највјештији требају добро помучити како би гласали како су намјеравали.
Политиколог Дарко Кузмановић истиче да је, према садашњим резултатима, чак 11 странака у Српској прешло цензус на недавно завршеним изборима, што је шокантан податак за ентитет од свега 900.000 становника.
"Таква конфигурација политичке сцене умногоме ће утицати на формирање власти и функционисање самог система јер ће мале партије вјероватно обилато користити свој уцјењивачки потенцијал према великим како би опструисале њихов рад и тражиле за себе много већи дио колача власти. Оно што још више забрињава је чињеница да велики број малих политичких субјеката који ће ући у парламент представља чисто интересне групе чијим је члановима искључиви циљ лично богаћење и стицање личног капитала, што се у неколико наврата већ и показало", каже Кузмановић.
Он сматра да је потребно подићи цензус на пет одсто да би се на тај начин елиминисале мале интересне групе. Овако смо, како истиче, доведени у ситуацију да изборни праг од три одсто практички не прелази само онај ко се не кандидује "па тако у скупштини имамо појединце којима је једини циљ министарска или фотеља у јавном предузећу, док о неком општем интересу уопште и не размишљају".
"Политичка сцена Српске је потпуно деинтелектуализована, озбиљно контаминирана прелетачима и појединцима чија је искључива жеља стицање енормних количина личног капитала. Све то се остварује преко политичких субјеката које гура мали изборни праг који би, ако бисмо жељели да имамо квалитетније посланике, што прије морао бити подигнут на пет одсто. Једино то је начин да се стане украј 'блиц партијама' које се формирају искључиво зарад задовољавања личних порива њиховог вођства и малобројног чланства", каже Кузмановић за "Независне новине".
Вехид Шехић, бивши предсједник Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, подсјећа да се дуго размишља о повећању цензуса, којег некад није ни било, па је уведен у проценту од три одсто, јер се сматрало да ће то уозбиљити и укрупнити политичку сцену.
"Међутим, ми имамо супротан резултат, а то је све више политичких субјеката. Ја сам присталица тога да се цензус повећа на пет одсто, као што је и у нашем сусједству. Можда ће то утицати на то да се велики број политичких странака мора удружити или постати једна странка, како би се створиле претпоставке да могу проћи цензус", навео је Шехић за "Независне новине".
Јако му је тешко, истиче, предвидјети да ли ће доћи до повећања цензуса, али, како каже, о томе треба размишљати.
"Све ово што се дешавало прије избора, на дан избора, те данас мора уозбиљити све, да се темељито крене у измјене Изборног закона па и да се уведе изборни цензус од пет одсто. Стварно је неприхватљив овако велики број политичких субјеката", рекао је Шехић.
И Тања Топић, политичка аналитичарка, сматра да је неопходно повећати цензус, али и увести још неке промјене.
"Ови избори су показали потребу за великим поспремањем, од повећања цензуса, преко укидања компензационих мандата, великог поспремања бирачких одбора, јер нам се интегритет није побољшао, а нити цензус од три одсто није донио истински плурализам, већ је само отворио простор за трговачке подухвате", навела је Топићева у изјави за "Независне новине".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
