Потребно додатно тумачење о обештећењу штедиша Љубљанске банке

nezavisne.com
Потребно додатно тумачење о обештећењу штедиша Љубљанске банке

Љубљана, Сарајево - Босна и Херцеговина треба од Словеније да затражи додатно тумачење Приједлога закона о обештећењу штедиша Љубљанске банке, који је усвојио тамошњи парламент, изјавила је "Независним" Јелка Милићевић, допремијерка и министрица финансија у Влади ФБиХ.

Она је навела да је у претходном периоду, а слиједом околности које су наступиле након пресуде Европског суда у Стразбуру у предмету "Алишић и други", ресорно ентитетско министарство доставило Словенији све податке које је требало о искориштеној и неискориштеној штедњи, те да је као и све штедише у ФБиХ затечена новим наговјештајима у погледу исплате штедње.

"Ми смо, као Министарство финансија Владе ФБиХ, и даље на услузи и свим штедишама и Словенији. Јасно је да је процедура потраживања штедње она коју Словенија треба провести и ту нема двојбе. Веома је занимљиво да смо све податке о штедним улозима које имамо заправо добили управо од Словеније", прокоментарисала је Милићевићева, те додала да вјерује да се члан 2 словеначког закона, који спорним оцјењује Удружење за заштиту девизних штедиша у Босни и Херцеговини, ипак не односи на питање исплате 70 милиона ДМ штедишама ФБиХ.

Амила Омерсофтић, предсједница Удружење за заштиту девизних штедиша у Босни и Херцеговини, тврди да је на 80 адреса послала обавијест о томе да штедише у Федерацији Босне и Херцеговине, чија су девизна средства с рачуна Љубљанске банке, према Закону о потраживању грађана у поступку приватизације у ФБиХ пренесена на јединствене рачуне грађана, без обзира на то што нису утрошена нити су могла бити кориштена у поступку приватизације, неће моћи добити свој новац назад. Она подсјећа да је, након што је ФБиХ 1997. године девизну штедњу претворила у приватизацијско право и пренијела на јединствен број, надлежни суд то поништио 2001. године.

"Средства су враћена у власништво ФБиХ и нису могла бити кориштена у поступку приватизације, али Словенија то сада не узима у обзир. Ми смо 30. маја обавијестили генералног секретара Уједињених народа Бан Ки Муна о ситуацији у којој се налазе штедише из ФБиХ, а који чине трећину укупних потраживања штедње од Словеније, јер смо знали да се ово може догодити. Сада смо на 80 адреса упутили апел, као и свим земљама чланицама Комитета министара Вијећа Европе, којим предсједава БиХ, јер ово тијело до 16. јула треба да потврди словеначко законско рјешење", нагласила је Омерсофтићева.

Метод Драгоња, државни секретар у Министарству финансија Словеније, изјавио је да се према новом закону проводи рјешење Европског суда за људска права у Стразбуру, који је Словенији наложио повратак депозита својом лањском пресудом, према којој су несловенске штедише биле дискриминисане у односу на словенске штедише банке, али да законска рјешења уважавају и јавни интерес Словеније као државе.

"У складу с правилима суда проведбу пресуда надгледа Комитет министара Вијећа Европе. Ентитеске владе нити било које друге институције БиХ, осим МВП БиХ, не могу директно комуницирати с Комитетом министара Вијећа Европе. До данас МВП није тражило никаква изјашњења од ентитетских министарстава финансија по питању активности које проводе органи Словеније. Ипак, свјесни значаја наведене пресуде, Федерално министарство финансија је информирало Владу ФБиХ о току њене имплементације", подаци су Федералног министарства финансија.

Бројке

Према подацима Агенције за приватизацију у ФБиХ, износ девизне штедње Љубљанске банке који је пренесен, односно исказан на јединственом рачуну грађана је 36.614.621,19 КМ и исти се односи на 6.476 особа.

"Од наведеног броја особа њих 967 је средства с јединственог рачуна грађана у цијелости или дјелимично користило за плаћање стана, у јавној понуди дионица и великој или малој приватизацији у ФБиХ у укупном износу од 3.602.758,65 КМ. Поред тога, 1.303 особе су средства из основа старе девизне штедње Љубљанске банке својим налогом пренијела на друге особе у укупном износу од 4.766.277,10 КМ" подаци су ове агенције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана