Потпуно легално: Националност се мијења због добро плаћене фотеље
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Случај Драгане Чавке, која се, иако је претходно била позната као Српкиња, изјаснила да је Бошњакиња како би добила позицију у Управном одбору Радио-телевизије Републике Српске, изазвао је велику буру у јавности, али није једини.
У БиХ постоје на стотине случајева када су политичари као припадници једног народа, понекад буквално на паузама скупштинских засједања, "прогледали" и схватили да се осјећају као припадници неког другог народа.
Познат је примјер прије четири године у Скупштини Кантона Сарајево, када је након експозеа премијера Марија Ненадића схваћено да недостаје Србин у Влади, како би се попунила национална квота. На паузи засједања је Драшко Јеличић, који се раније изјашњавао као Хрват, постао Србин, да би добио функцију министра привреде. Према писању локалних медија, колеге из скупштинских клупа су били у чуду јер су Јеличићу протеклих година честитали све католичке празнике, па им није било јасно како је одједном открио да је Србин.
Слично је било и са Харисом Плехом и Нермином Бјелаком, који су у Скупштину Кантона Сарајево именовани као заступници из реда 'осталих', међутим, сада се обојица схватили да су, заправо, Срби.
У јавности је познат случај и Нине Букејловић, предсједнице омладине СДС-а, која се изјаснила као Бошњакиња како би могла добити мандат у Народној скупштини РС. На њену несрећу, Уставни суд је утврдио да се у текућем мандату већ изјаснила као Српкиња, па су јој колеге савјетовале да за промјену националности сачека наредни мандат. Наиме, према законима БиХ, потпуно је легално промијенити националност, али ако желите добити фотељу на основу промијењене националне припадности, то можете тек након истека текућег изборног периода.
Ову законску могућност искористио је Горан Опсеница, који је у мандату 2014-2018. године био Хрват у Влади Хрватско-неретванског кантона, а у наредном мандату је одлучио да постане Србин, како би могао постати посланик у Парламенту ФБиХ.
У истом мандату је у Дом народа федералног парламента пожелио ући Звонко Марић, али је "проблем" било што је недостојало Бошњака, а он се у претходном мандату изјаснио као Хрват. За њега, као и за бројне друге колеге, није био проблем да се изјасни као Бошњак и тако добије функцију.
Слично је било и са министарком у Влади ФБиХ у прошлом мандату Зором Дујмовић, која је мандат добила као припадница српског народа, иако њене колеге тврде да се раније изјашњавала као Хрватица, а чак су је и неке колеге из ХДЗ-а браниле да је као политичарка из реда хрватског народа на мети колега бошњачке националности.
Промјена националности није само "слаба страна" политичарима, томе су понекад склоне и дипломате. Тако је, на примјер, познат случај Неркеза Арифхоџића, који је као Бошњак био именован за амбасадора БиХ у Турској, а након тога је био амбасадор у Риму, и то у хрватској квоти, тако што се изјаснио Хрватом. "Аваз" тврди да се за потребе једног суђења изјаснио као Босанац.
Приликом протеклог пописа становништва забиљежено је више случајева да су инструктори за пописиваче, како би испунили националне критеријуме, мијењали националност. Тако је Елведин Смајић из Кисељака постао Србин, али, на његову несрећу, ни то му није помогло јер је ипак био одбијен.
На претпрошлим општим изборима се Драган Марковић, рођен као Србин, а политичку каријеру наставио као Црногорац, изјаснио као Бошњак како би се могао кандидовати за потпредсједника РС из реда бошњачког народа. Локални медији су писали да се Марковић, како би постао предсједник Скупштине општине Добој, жалио Уставном суду РС да је као Бошњак био закинут за ову позицију, пише Независне.
Као што смо рекли, иако се може радити о пракси коју би грађани оцијенили као неморалном, ријеч је о потпуно законитом понашању. Наиме, члан II Устава БиХ прописује да сва лица на територији БиХ имају право на слободу мисли, савјести и вјере и нема формалног "објективног" начина на који се "утврђује" које националности је поједина особа.
Чим се лице изјасни да је промијенило националност, што се закона тиче, све је чисто. Закони прописују да родитељи својој дјеци уписују националну припадност, или ту рубрику остављају неиспуњеном, али особа у питању има право, на основу својих увјерења након стицања пунољетства, да у сваком тренутку своју националност промијени и то колико год жели пута. Једино законско ограничење је да се кандидат који се приликом кандидовања за неку функцију за коју је важна национална припадност национално изјаснио, не може изјашњавати другачије до истека мандата.
Испуњавање ове обавезе прати Централна изборна комисија БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
