Поштовање мировног споразума – једини гарант постојања БиХ

Кошарац је нагласио да је Република Српска и прије потписивања Дејтонског споразума имала све критеријуме државе, те да је у дејтонску БиХ унијела свој субјективитет, суверенитет и уставни капацитет.

"Република Српска је уградила своју државност у БиХ онакву каква је дефинисана у Дејтону. Дакле, не говоримо ни о каквом конитинуитету БиХ, већ о БиХ која је настала потписивањем Дејтона као државна заједница састављена од два ентитета и три конститутивна народа", поручио је Кошарац у изјави за Срну поводом 27 година од потписивања Дејтонског спразума.

Он је навео да је овим међународним уговором окончан грађански рат у БиХ, али и потврђен континуитет и међународно-правни субјективитет Републике Српске, која је потписница свих анекса овог споразума, укључујући и Анекс четири, односно Устав БиХ.

"Ми подржавамо изворни Дејтонски споразум, залажемо се његово очување и досљедну примјену са становишта слова, а не са становишта некаквог 'духа' Дејтона, како су то покушали да наметну разни међународни мешетари и високи представници. Они су реметилачки фактор у БиХ, а њихове интервенције биле су искључиво у функцији погоршања односа у овој земљи", нагласио је Кошарац.

Према његовим ријечима, однос политичких представника према Дејтонском споразуму најбоље осликава чињеница да је 21. новембар, датум његовог потписивања, у Републици Српској државни празник, а у Федерацији БиХ радни дан.

"Срби су се залагали за мирно рјешавање политичке кризе у тадашњој Југославији. Ми обиљежавамо дан потписивања Дејтона јер је донио мир, а Република Српска је добила међународно признање", додао је Кошарац.

Према његовим ријечима, поштовање и спровођење изворног Дејтонског споразума, без интервенција међународне заједнице, једини је гарант постојања БиХ.

"БиХ нема перспективу нити може да постоји изван дејтонског оквира. Ми подржавамо дијалог свих легитимно изабраних политичких представника у оквирима Устава БиХ, како је то дефинисано Анексом четири Дејтонског споразума", закључио је Кошарац.

Сутра се навршава 27 година од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Дејтонски мировни споразум је аспекта Републике Српске једина формула за опстанак БиХ, изјавила је Срни историчар Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милена Михаљевић.
Михаљевићева је истакла да је Дејтонски мировни споразум дао живот већ утемељеној Републици Српској - обезбиједио јој међународно признање у статусу ентитета са значајним атрибутима политичке и правне самосталности.

Она је рекла да, осим политичког, Дејтонски споразум, има и велики историјски значај.

"Овим споразумом отворено је ново поглавље у историји Републике Српске, засновано на очувању културног идентитета и историјског континуитета Срба на овом простору", поручила је Михаљевићева поводом 27 година од потписивања Дејтонског споразума.

Према њеним ријечима, какав однос Српска има према Дејтонском споразуму најбоље описује то да 21. новембар обиљежава као државни празник, док наративи политичког Сарајева иду у супротном правцу.

"Осим тога, од првог дана, па до данас, високи представници наметањем својих аката и одлука директно раде на урушавању споразума, који је са аспекта Републике Српске једина формула за опстанак БиХ", истакла је Михаљевићева.

Она сматра да је Дејтонски мировни споразум у историји Републике Српске неопходно посматрати у контексту времена, односно околности које су владале у периоду када је потписан, као и оних које су актуелне данас.

Михаљевићева је рекла да се за све стране које су учествовале у преговорима, које су довеле до потписивања споразума, може рећи да се и данас држе оних аргумената за које су се залагале тада, како би оправдале своје поступке у Дејтону, али и сачувале политички кредибилитет.

Она је подсјетила да је на ток преговора утицала и војна ситуација на терену.

"Данас нам је познато да је у том контексту бошњачка, па дијелом и хрватска страна ширила пропаганду да се Војска Републике Српске практично налазила пред војним сломом, што је требала постати главна платформа за преговарачке позиције", нагласила је Михаљевићева.

Бошњачки историчари и аналитичари и даље тврде, како је рекла, да је тих дана Бањалука била пред падом, иако је ту без сумње ријеч о наративу растерећеном истине, што је видљиво из документације која се налази у архиву Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица.

Документација упућује на чињеницу да је због НАТО бомбардовања и операција "Маестрал два" и "Јужни потез" Војска Републике Српске била озбиљно уздрмана, при чему се занемарује њена успјешност у заустављању 5. корпуса тзв. Армије БиХ на западним границама, као и 7. корпуса на територијама општина Кнежево и Котор Варош, али и хрватске војске на ријеци Уни.

"Иако су бошњачке и хрватске снаге имале у поменутим покушајима пуну подршку Британаца, о чему нас такође информишу документи, јасно је да Војска Републике Српске није била у положају који је покушала наметнути бошњачко-хрватска пропаганда у циљу слабљења српских преговарачких позиција", закључила је Михаљевићева.

Дејтонски мировни споразум, посебно његов саставни дио Устав БиХ, и данас, 27 година касније, посматрамо као једини могући нормативни оквир за заједнички живот у БиХ, истакао је професор уставног права Синиша Каран.
"Дејтонски споразум је тада представљао одраз реалних друштвених односа и околности које су биле 1995. године, а које се ни након 27 година нису промијениле", указао је Каран у ауторском тексту за Срну.

Новинска агенција Републике Српске - СРНА ауторски текст професора Карана преноси у цијелости:

Споразум јесте донио мир, али и концепт уставног уређења новоформиране заједнице заснован на односима три конститутивна народа и два ентитета кроз успостављен баланс друштвених односа, равноправности, паритета и консензуса као гаранције суверенитета сваког од носилаца – конститутивног народа и ентитета, те федерални облик државног уређења као једини могући облик артикулације и конституционализације државне власти који омогућава реализацију тих принципа.

Одмах након доношења Дејтонског споразума, дио међународне заједнице, прво преко високог представника, а касније и Уставног суда БиХ, ушла је у фазу разградње посебно Устава БиХ без његове формалне промјене. Покушај да се неуставним и незаконитим путем нарушавају ти принципи и баланси мултиетничког, федералног, сложеног друштва у правцу насилне, вјештачке, унитарнограђанске промјене природе облика државног уређења БиХ, не само да није могућа већ представља и основни разлог нестабилног и неефикасног друштва, нефункционалне државе.

Уставни поредак који би противријечио и био у нескладу са реалним друштвеним односима јесте проблем и неостварив је. Теза да је устав разлог неуспјешне државе је маска иза које се крије превасходно политика бошњачке политичке елите за апсолутном доминацијом и својатањем БиХ. Вашингтонским споразумом су "ријешили" храватско питање, а негацијом Дејтонског спразума "ријешили" би и српско.

Одузимати Републици Српској њене примарне уставне надлежности, те минимизирати утицај и значај њених институција проистеклих из њене суверености као федералне једнице и капацитета унесених у новоформирану државну заједницу, није само неуставно, већ за заједницу крхких темеља и опасно. У исто вријеме противно реалним потребама, а зарад пуког "јачања" заједничког нивоа, као печурке послије кише ничу непродуктивне, непотребне, скупе, без уставног основа силне агенције које су постале баријера и препрека функционисању уставних ентитетских институција.

Институције Републике Српске активно дају легалан и легитиман отпор таквим неуставним и незаконитим насртајима на њен суверенитет, субјективитет и независност у уставом одређеним односима унутар БиХ.

БиХ је, на принципима самоопредјељења Републике Српске, створена системом агрегације, односно спајања двије државе, те је савим природно да државе, које су БиХ дале дио свог вањског суверенитета, задрже највећи дио својих надлежности, односно унутрашњег суверенитета.

Република Српска неће дати накнадни легалитет неуставним и наметнутим законима, иза Српске стоји Устав, уставност и законитост, владавина права и правна држава. И више од тога, државотворни капацитет српског народа унесен је са Републиком Српском у моменту доношења Дејтонског споразума, посебно унесен у уставне одредбе Устава БиХ. Политички отпор подразумијева национално и политичко јединство кроз институције Републике.

Дерогирање уставне позиције Републике Српске и федералних односа, тенденције у правцу централизације, унитаризације, квази грађанског типа, пут је распада. Уставни односи нису препрека и таква замјена теза је опасна и манифестује се вулгаризацијом уставних норми извлачећи из њих суштину /примјер Жељко Комшић/ при чему уставна норма постаје тек слово на папиру.

Данас, 27 година касније на сцени имамо концепт политичког сукобљавања кроз развијање федералних, односно конфедералних елемената који су оригинерни и уставни, са једне стране, те унитарних и централистичких са друге стране, а који су неуставни и притиврјечни друштвеној, дејтонској стварности. Начин на који се ти процеси одвијају, временски проток и неизвјесна будућност јесу спецификум БиХ.

Већина анекса Дејтонског општег оквирног спразума за мир је конзумиран, дјеловање међународног фактора је сувишно, одржавају статус протектората и фактор су дестабилизације. Прекомпозиција уставом утврђених надлежности и промјена Устава БиХ без фактичке промјене резултат је њиховог рада. Они су симбол протектоване државе, старатељ и тутор, те са Уставним судом БиХ употпуњује слику несуверене, неефикасне државе.

У недостатку ваљане уставне и политичкоправне аргументације, а у намјери критике етно-ентитетских основа федералног државног уређења, као идеално се чини позивање на демократију при чему се етно-ентитетско представља као недемократско у основи. Заговарање принципа један човјек један глас у плуралном бх друштву је тоталитарна унитарно-грађанска идеологија скривених намјера доминације.

Мировним споразумом је установљена асиметрична конфедерално-федерална сложена држава, високоаутономних, на етницитету базираних ентитета и са централним институцијама ограниченог, али довољног међународноправног капацитета.

Тај концепт је гаранција равноправности свих. Брана од даљег урушавања дејтонског концепта је универзално право на самоопредјељење као начело заштите народа да одреди своју судбину. Судбина Дејтонског споразума, посебно Устава је одређена и могуће су измјене само ако се, у духу унутрашњег повјерења и уставних процедура, сагласе конститутивни Срби, Хрвати и Бошњаци. До тада, Дејтонски споразум треба примјењивати, а не мијењати, он није експеримент.

БиХ није зрела за распакивање Дејтонског мировног споразума. Не постоји изговор за промјене које су супротне самом бићу заједнице, које би нарушиле унутрашњи баланс, федералне односе, етно-ентитетску основу, равноправност конститутивних народа и грађана.

БиХ са свим својим потешкоћама створеним на основу вјерских, националних и историјских разлика, дејтонским принципима и унутрашњим консензусом може остварити правилну равнотежу демократске заштите индивидуалних права и слобода, с једне, и права конститутивних народа, с друге стране.

Сенатор Републике Српске Милимир Мучибабић изјавио је за Срну да је борба за изворни Дејтонски споразум борба за опстанак Републике Српске и прворазредни задатак како актуелне власти, тако и опозиције у Српској.
"Дејтонска БиХ је `суи генерис` и као таква мора остати да та државна заједница не би постала унитарна држава чему политичко Сарајево и њихови ментори теже", рекао је Мучибабић.

Он је указао да је у сусрет 27 година од парафирања Дејтонског споразума нужно сагледати значај тог међународног документа и шта он у изворном облику значи за Српску, уз напомену да у моменту доношења његовим ауторима није било на уму да донесу документ чија ће важност трајати деценијама.

"Они су жељели да то преко кољена преломе, а неки од њих су чак изјављивали да ће Дејтонски споразум `трајати само мало, па ћемо ми направити унитарну, централну државу босанцима по мјери`", указао је Мучибабић.

Он је нагласио да од момента када је потписан до данас тече процес дерогације Дејтонског споразума, овлаштења Српске, чиме се треба јединствено супротставити.

"У овом моменту Република Српска зарад свог постојања и будућности мора да инсистира на свему оном што је тај међународни уговор њој подарио", поновио је Мучибабић.

Према његовим ријечима, разлози за то су вишеслојни, а први и основни је да сачува субјективитет ентитета.

"Ако је држава сложена, у суштини треба инсистирати на томе шта нам тај међународни уговор доноси. У посљедњих деценију и више кроз институцију међународних представника и ОХР-а притисци су били са свих страна, а основни задатак јесте развлашћивање Републике Српске", навео је он.

Мучибабић је указао да су ентитети у БиХ "државе са ограниченим суверенитетом".

"Заправо, суверенитет БиХ се дијели на три дијела, а један дио тог суверенитета који припада Републици Српској, а изведен је из природе Дејтона, мора се императивно вратити", категоричан је Мучибабић.

Говорећи о значају Дејтонског споразума, Мучибабић истиче да забрињава да и четврт вијека од када је потписан, такозвани интелектуални крем региона није у стању да искорачи из пакла интелектуалне и моралне љености илустроване понављањем флоскула о предрасудама о лошим Србима.

"Дакле, та прича о `злим Србима` јесу константа која не даје наду да се на здравим основама може градити просперитетна будућност. Ту чињеницу Срби морају имати стално на уму и борити се за оно што им даје међународни уговор потписан у бази `Рајт Петерсон` прије 27 година", рекао је он.

Мучибабић је нагласио да је чињеница да Дејтонским споразумом објективно нису могле бити антиципиране и разрађене све димензије функционисања специфичне и сложене државне творевине која је њиме успостављена.

"Стога је та заједница злоупотребљена за наметања одлука, увођење институција и пренос овлаштења на централну власт којима није законски, функционално и конструктивно спроведена и обезбијеђена пристојна доградња структура дејтонске БиХ већ су недопустиве релатизовани и обеснажени основни уставни принципи и системски темељи на којима она као атипична заједница три конститутивна народа почива", рекао је Мучибабић.

У понедјељак, 21. новембра, навршава се 27 година од када је у америчкој бази "Рајт Петерсон" у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.