Породице жртава траже измјештање споменика са Казана

Из јаме на Казанима након рата су, у више ексхумација, извађени посмртни остаци 23 жртве, од којих је 15 идентификовано, а према подацима Института за нестале особе Босне и Херцеговине (ИНО БиХ), ријеч је о пет жртава женског и десет мушког пола, старости од 27 до 66 година. Двије жртве су украјинске националности, двије хрватске, једна жртва бошњачке националности и десет српске националности. Постоје сумње да их је више убијено и бачено у њу јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.

За овај злочин осуђено је 14 припадника Десете брдске бригаде Армије БиХ, чији је командант Мушан Топаловић Цацо убијен у Сарајеву 26. октобра 1993. године током акције хапшења.

Слободанка Комљенац Мацановић, чији су родитељи убијени у Сарајеву, и за чијим тијелима се и данас трага, каже, да се нада изградњи новог спомен обиљележја у центру града.

Комљенац Мацановић каже да је захвална на постојећој спомен-плочи на Казанима, али откривању није присуствовала јер није сагласна с текстом на споменику, који, сматра, посјетиоцима који нису упознати са злочином не појашњава шта се ту тачно догодило.

Додала је и да су Казани прилично недоступни и да би војлела да плоча буде постављена на Гробљу Светог Јосипа.

Мацановић за Балканску истраживачку мрежу БиХ (БИРН БиХ), каже да је градоначелница Сарајева Бењамина Карић никада није позвала на било какве консултације иако је једна од ријетких експонираних чланова породица жртава.

Злочин породице жртава и даље сматрају неријешеним питањем и изузетно важним за истинско суочавање с прошлошћу,а у Удружењу за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) сматрају да тренутни споменик жртвама на Казанима није добро рјешење.

-Такво здање не доноси контекст догађаја на Казанима нити наводи починитеље ових недјела. Недостаје и важна информација да број убијених није коначан. Исто тако, Град се није удостојио да о овом питању консултује породице жртава него је настојао да тражи истомишљенике у провођењу привидне меморијализације и сећања на убијене -  поручили су из УДИК-а поводом 29. годишњице злочина.

Напомињу и да су још 2017. године покренули иницијативу за изградњу споменика жртвама у центру Сарајева, на мјесту реексхумације жртава, јер су, тврде, реакције јавности након постављања плоче на Казанима “показале да ће ово обиљежје слабо служити у сврху едукативне меморијализације”.

Најбоља локација за меморијализацију била би на Гробљу Свети Јосип у сарајевском насељу Циглане, одакле су жртве реексхумиране 1998. године и гдје би, кажу, требало да буде обележена масовна гробница.

Због тога су се само ове године два пута обраћали Кантоналном јавном комуналном предузећу (КЈКП) Покоп као надлежној институцији за ово гробље.

БИРН БиХ није добио коментар од “Покопа”, чији запосленици су затражили да им се достави захтјев за слободни приступ информацијама, наводећи да имају рок од 15 дана за одговор.

Бењамина Карић, градоначелница Сарајева, у чијем мандату је постављена спомен-плоча на Казанима, каже да је поносна на процес изградње споменика и да ће вријеме најбоље просудити, али и да није упозната с новом иницијативом породица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.