Порез на богатство донио би БиХ 490 милиона годишње
САРАЈЕВО - Ако би којим случајем био уведен порез на богатство, налик оном у Шпанији, у БиХ би на годишњем нивоу било прикупљено чак 490 милиона марака, односно 41 на мјесечном, што би онда могло бити употријебљено за рјешавање проблема сиромаштва и борбу против климатских промјена.
Наведено је ово у анализи коју је недавно урадила група активиста из “Такс џастис нетворка”, који припада мрежи организација које се залажу за пореску правду, а у којој се процјењује колико прихода свака земља може да прикупи опорезујући богатство. Они су на крају дошли до податка да би увођењем овог пореза могло бити инкасирано више од два билиона долара на глобалном нивоу годишње, што би вриједност буџета земаља, појединачно гледајући - подигло у просјеку за око седам одсто. Када је у питању регион, процјењује се да би Црна Гора на овај начин прикупила око 40 милиона долара годишње, Сјеверна Македонија 74, а Хрватска чак 1,7 милијарди.
Они су као репер узели модел који је шпанска влада предвођена социјалистичким премијером Педром Санчезом увела крајем 2022. године. Ради се о привременом порезу на богатство појединаца чија је имовина процијењена на више од три милиона евра. Истакли су и да овакве и сличне пореске реформе које циљају на богате нису довеле до пресељења у друге земље те да је само 0,01 одсто најбогатијих домаћинстава спаковало кофере и преселило се у неку другу земљу након оваквих и сличних пореских реформи. Појашњавајући зашто би, између осталог, требало увести овакве и сличне порезе, аутори анализе указују на то да тек један мали број људи држи у својим рукама већину глобалног богатства, више од четвртине у свакој земљи. Као примјер су навели да један милијардер посједује више богатства него што би просјечно домаћинство могло да потроши за 10.000 година.
До тог енормног богатства они су дошли једним дијелом и због досадашњих пореских политика. Коријен проблема је, према њиховом мишљењу, што се стечено богатство обично опорезује по далеко нижим стопама од знојем зарађеног (плате). Како су даље навели, само половина богатства створеног широм свијета сваке године иде људима који зарађују за живот - остатак се прикупља као рента, камате, дивиденде и капитална добит. Наводе и да тројица од пет најбогатијих људи на Форбсовој листи милијардера за 2024. имају плату - један долар. Сматрају да је ово стање неодрживо, постављајући питање - зашто се свијет не осјећа богатијим упркос томе што има више богатства него икада раније.
На крају упозоравају и да екстремна акумулација богатства у рукама малог броја људи не само да ствара велике друштвене и социјалне подјеле, већ и економије земаља чини све мање продуктивнијим, јер они који имају “милионе и камионе”, не улажу у реалну економију, већ у луксуз и маглу, бавећи се искључиво берзанским спекулацијама. Аутори ове анализе на крају су истакли да би ове промјене окончале пошаст глобалне злоупотребе пореза од стране великих корпорација и супербогатих.
Када је у питању БиХ, прије седам, осам година било је одређених приједлога да буде уведен порез на богатство, али све је остало на пустој политичкој причи, која је прије свега коришћена у предизборне сврхе.
Норвешка, Шпанија и Швајцарска
За разлику од пореза на доходак и капиталну добит, порез на богатство сматра се свеобухватнијим начином обрачунавања укупног богатства појединца. Тренутно само три земље у Европи убиру порез на нето богатство - Норвешка, Шпанија и Швајцарска. Норвешка наплаћује порез на богатство од један одсто на вриједност имовине веће од 150.000 евра, при чему 0,7 одсто иде општинама, а 0,3 одсто влади. У случају да неко има богатство веће од 1,8 милиона евра, пореска стопа му износи 1,1 одсто. Шпанија је увела такозвани прогресивни порез у распону од 0,16 до 3,5 одсто, за оне који имају богатство веће од 750.000 евра. Осим тога, ова држава је прије пар година увела и порез солидарности од 1,7до 3,5 одсто онима чија цјелокупна имовина премашује вриједност три милиона евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
