Поново отворени преговори о изградњи модерне саобраћајнице од Гламочана до Мркоњић Града: О аутопуту одлучују и ФБиХ и Хрватска
БАЊАЛУКА - Реализација пројекта изградње аутопута од Гламочана до Мркоњић Града од изузетног је значаја за цијелу Републику Српску и њен туристички потенцијал, а посебно за становништво које живи у том дијелу Српске.
Рекао је ово за “Глас Српске” министар саобраћаја и веза РС Недељко Ћорић и поручио да је сваки инфраструктурни пројекат од огромне важности. Међутим, за комплетну економску оправданост изградње овог аутопута, како је истакао, битно је све детаље усагласити са ФБиХ и Хрватском.
- Свакако да постоји потреба да се овај аутопут изгради. И због самог развоја тог дијела Српске, туристичких потенцијала, али и бољих услова живота које би донио за тај крај. Међутим, разговори ће бити настављени како бисмо видјели да ли ће и на који начин кинеска компанија “Синохидро” доћи до неког финансијског облика који може понудити како бисмо наставили са сарадњом - истакао је Ћорић.
Премијер РС Радован Вишковић током прошле седмице разговарао је у Бањалуци са представницима кинеске компаније “Синохидро” о сарадњи у пројектима изградње и модернизације путне инфраструктуре у Српској.
Посебан акценат током тог састанка био је на пројекту изградње аутопута од Гламочана до Мркоњић Града, за шта је ова компанија изразила интересовање. Договорено је да ће разговори о овом, као и о осталим потенцијалним пројектима бити настављени у идућем периоду.
Иначе, “Аутопутеви РС” су још 2014. године са кинеском компанијом “Синохидро” потписали прелиминарни споразум о пројектовању и изградњи тог аутопута у дужини од 62 километра и вриједности око 600 милиона евра.
Са том компанијом двије године касније, односно 2016. потписан је и комерцијални уговор, а све је требало да финансира кинеска Еџим банка. Предвиђено је да траса аутопута води од чворишта у Гламочанима, затим преко Мањаче, те даље од Мркоњић Града до мјеста Бараћи и потом према граници са ФБиХ. Наиме, идеја је да се тим аутопутем може доћи до Сплита у Хрватској.
Највећи дио од 99 километара пролазио би кроз Републику Српску, 60 километара кроз ФБиХ, а 22 километра би изградила Хрватска.
Међутим, и даље је питање колико је хрватска страна заинтересована за овај пројект, јер би он био директна конкуренција хрватској путној мрежи.
Приједор
У Нацрту студије утицаја на животну средину изградње аутопута Бањалука - Приједор, која је у мају стављена на јавни увид, наведено је да ће тај аутопут бити дуг 40,7 километара, да ће укључење бити у Куљанима у Бањалуци, а завршетак дионице сјеверно од Приједора. Предвиђена је градња 23 надвожњака, 10 подвожњака, девет мостова, седам вијадукта, једног пролаза за животиње, једног обостраног одмаралишта. Наплатне кућице биће на три локације, непосредно након петље Куљани, затим на чвору у Омарској и на чвору Приједор. У оквиру чвора Омарска предвиђен је простор за изградњу базе за одржавање аутопута.
У склопу процјене о утицају на животну средину обрађени су, између осталог, геолошке, хидролошке, сеизмолошке и климатске карактеристике подручја, употребна вриједност и намјена земљишта, квалитет водотока и ваздуха, постојеће стање буке, анализа станишта, флоре и фауне, са акцентом на заштићене врсте, анализа насеља и постојеће инфраструктуре.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
