Политичари “разводњавају” међу на Дрини

О разграничењу са Србијом и Хрватском разговарано је у Предсједништву БиХ те су, како је потврђено, затражене детаљне информације од тијела надлежних за то питање, првенствено Комисије за границу која дјелује у оквиру Министарства цивилних послова БиХ.

Циљ је да чланови Предсједништва БиХ виде докле се дошло када је ријеч о постизању сагласности за приједлог потенцијалног уговора о граници са Србијом, за шта је надлежној комисији остављен рок од 30 дана. Другим закључком чланови Предсједништва од Савјета министара затражили су и  информацију о евентуалним отвореним билатералним питањима са Србијом. Осим тога, спорне тачке на граници и потреба њиховог рјешавања поменуте су и током првих званичних разговара новог министра иностраних послова БиХ Елмедина Конаковића са колегама из Хрватске и Србије.

Саговорник “Гласа” подсјећа да је највише приче и најава преговора, од којих на крају није било ништа, у протеклим мјесецима било у вези са спорним тачкама управо на граници са Србијом иако још нису ријешена ни сва отворена питања на линији која БиХ дијели од Хрватске и Црне Горе.

- Неких преговора и договора јесте било у протеклим годинама, али ништа није приведено крају. Не вјерујем ни да ће то сада ићи нешто брже иако је та тема отворена и у Предсједништву, али и током званичне посјете новог шефа дипломатије БиХ Загребу и Београду. Струка је завршила своје, требало би да буде сједница Комисије и да припреме информације које су затражене од њих, а даље је све до политике - истакао је наш саговорник. 

Са руководством надлежне Комисије за границу нисмо успјели ступити у контакт, а актуелном сазиву мандат истиче у октобру ове године.

Посљедња сједница дипломатске комисије за границу између Србије и БиХ била је у јуну 2010. године у Београду. Дужина неутврђеног дијела границе је око 40 километара, а ту су спорне четири тачке, односно хидроцентрале “Бајина Башта” и “Зворник”, дио пруге Београд - Бар који пролази кроз БиХ, те општине Прибој и Рудо.

Најближе договору двије стране биле су крајем 2017. године, али је пропао због чврстог става политичких представника Бошњака. Тадашњи бошњачки члан Предсједништва Бакир Изетбеговић поручио је да је граница Србије и БиХ већ утврђена и неспорна, а ријеч је, по њему, о административној линији разграничења између БиХ и СР Југославије коју је Бадинтерова комисија 1991. године означила као међународну. То што БиХ и Србија, како је тада говорио, нису потписале уговор о државној граници не значи да та граница између њих не постоји.

Министарство цивилних послова БиХ је, према постојећим информацијама, ресору спољних послова доставило Нацрт уговора о граници између БиХ и Србије на мишљење почетком марта 2019, али даљих активности није било.

Помоћни тимови

У БиХ је именована и стручна група за учествовање у раду заједничких тијела за идентификацију и обиљежавање границе са сусједним земљама, а која је својеврсна испомоћ Комисији за границу. У одлуци о оснивању пише да група има шест чланова из Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове и Републичке управе за те послове. Мандат се везује за “рок трајања” надлежне комисије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.