Политичари из ФБиХ лажним пописом саботирају причу о Уставном суду
САРАЈЕВО - Поједини бошњачки политичари из странака које су заступљене у власти на нивоу БиХ на све начине настоје да саботирају преговоре о важним темама у земљи, прије свега о Уставном суду. Њихов приједлог да у тој правосудној институцији, од девет судија, сједи најмање пет Бошњака и да се одлуке доносе већином је нереалан и они треба једном за свагда да се отргну из раља америчке амбасаде, став је саговорника “Гласа”.
На посљедњем састанку лидера СНСД-а, ХДЗ-а и “тројке” договорено је да ће закон о Уставном суду бити на дневном реду у априлу. Тада је предсједник СНСД-а Милорад Додик изнио свој приједлог тог закона и нико од присутних није се огласио нити му противрјечио. Недуго након тога огласио се кадар НиП-а Аљоша Чампара те поручио да је потребно донијети закон према попису из 2013. године, односно да у Уставном суду буду најмање петорица Бошњака, без етничког и ентитетског вета, те да се одлуке доносе већином.
И високи функционер СДП-а Дамир Машић на све начине настоји да доспије у јавност тако што критикује рјешења која предлаже Српска те јавно поручује да одлазак страних судија званичници Републике могу само да сањају.
- Представници Српске стално показују жељу, вољу и потребу за договором у вези са кључним питањима, односно Уставним судом, Апелационим одјељењем суда БиХ и сетом европских закона. С друге стране, након тих састанака имамо различита размишљања бошњачких политичара. Настоје да саботирају преговоре, као што је случај са Машићем, који каже: “Само сањајте одлазак странаца”. Други ћуте, па онда изненада спомињу попис - рекао је “Гласу Српске” посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Милорад Којић.
Све то, наглашава Којић, показује да је јасно да живи идеја грађанске БиХ и потпуна разградња Дејтонског мировног споразума у највећем дијелу политичких структура у ФБиХ.
- Они су неко ко се ухватио за мач америчке амбасаде. Али знате ону: “Ко се мача лати и од мача страда”. Американци немају интерес за стварање муслиманске земље на подручју Балкана, већ упорно злоупотребљавају Бошњаке нудећи им различите опције, а на крају од тих опција неће бити ништа - поручио је Којић.
Бошњаци, нагласио је он, треба да се базирају на унутрашњи договор и да се пусте мача за који су се ухватили.
- Треба да правимо унутрашњи договор у складу са дејтонском БиХ, односно у складу са ентитетским надлежностима и националном структуром. То што они покушавају кроз попис из 2013. године, што су и тада показивали, да желе да имају 51 одсто свог становништва како би управо промовисали ове идеје о националној заступљености не само у Уставном суду већ и у другим институцијама, је антидејтонска прича која дефинитивно није заснована на Уставу и не може бити таква - казао је Којић и додао да је Устав јасно дефинисао национални баланс, националну заступљеност и заштиту виталних националних интереса.
Сличног става је и посланик Уједињене Српске у Парламенту БиХ Милан Петковић који наводи да Уставни суд БиХ мора бити гарант примјене Устава у цијелој БиХ, али мора одражавати и саму структуру земље, односно да води рачуна о конститутивности народа и правима оба ентитета.
- То значи да морају бити заступљена све три конститутивна народа и представници оба ентитета. Било какво прегласавање не би било дозвољено јер би се тиме кршила права једног од народа. Значи, једини могући принцип одлучивања у Уставном суду јесте тај да морају за сваку одлуку гласати представници све три народа и неко од представника ентитета. Значи, не морају сви, не мора бити консензусом, али мора бити гласање представника ентитета и представника народа - казао је “Гласу Српске” Петковић и додао да се само на тај начин може говорити о досљедној примјени и поштовању Устава БиХ.
С друге стране, када се говори о одласку страних судија, наглашава Петковић, то је и препорука Венецијанске комисије, али и став Европске уније и њихове делегације, да БиХ не може постати чланица ЕУ са страним судијама у Уставном суду.
- То значи да правна држава овдје не функционише чим имамо стране судије. Одлазак страних судија је сигурно један од главних услова и за приступање Европској унији, али и владавину права за коју се сви бар декларативно залажу - поручио је Петковић.
Република Српска није признала резултате пописа становништва БиХ из 2013. године које је објавила Агенција за статистику БиХ због методологије обраде података, при чему је посебно спорно било питање о броју сталних, односно резидентних становника у БиХ.
Тадашња директорица Завода за статистику РС Радмила Чичковић објаснила је да је “нешто испод 200.000 особа обухваћено пописом и увршћено у резидентне становнике, а није то требало бити”.
Према том попису, Бошњака у БиХ има 50,11 одсто, а општа је оцјена да је њихов основни циљ био да пописном акробатиком покажу да су натполовично већински народ у БиХ. То је практично потврђено, јер су бошњачки политичари тај податак од 2013. године често користили као “аргумент” у политичкој борби. Према резултатима из 2013. године, Срба у БиХ има 30,78, а Хрвата 15,43 одсто. У односу на попис становништва из 1991. године, Бошњака је више за седам одсто, Срба је мање за око један одсто, а Хрвата за два одсто мање.
Приједлог СНСД-а
Предсједник СНСД-а Милорад Додик је са посљедњег састанка лидера поручио да је потребно донијети закон да судије у Уставном суду БиХ буду биране тако што би се потврдила уставна одредба да Српска бира два, ФБиХ четири, а три Парламент БиХ.
- Када смо причали прошли пут, речено је да свако може да има свој приједлог. Можда ћемо ми предложити неког Руса, а Бошњаци Американца и ако Парламент донесе одлуку, то ће тако и бити - рекао је Додик и додао да су тај закон већ предложили и доставили партнерима, односно да се онако, како се бирају и чланови Централне изборне комисије, спроведи процедура и за тројицу страних судија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
