Полиција и Орић двије деценије штитили Хусића
БАЊАЛУКА - Бехудин Хусић из Сребренице, кога су у уторак ујутро у Шпионици код Сребреника ухапсили припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) због оптужбе да је 2. маја 1996. године са још тројицом саучесника убио четири лица српске националности, више од двије деценије мирно је живио у породичној кући иако је за њим била расписана међународна потјерница због четвороструког убиства.
Полиција и челни људи Полицијске станице Сребреник цијело вријеме су знали да је за Хусићем расписана међународна потјерница, али нису жељели да га лише слободе. Да све буде до краја парадоксално, наш извор близак истрази каже да је Хусић мирно радио као грађевински радник на подручју Сребреника и чак несметано управљао моторним возилима без возачке дозволе и личних докумената.
- Заштиту и помоћ су му пружали ратни командант такозване Армије БиХ и сребренички господар живота и смрти Насер Орић и његови саборци - тврди наш извор.
Он подсјећа да је Бехудин Хусић оптужен да је заједно са Ахмом Харбашем, Неџадом Хасићем и Самиром Авдићем 2. маја 1996. године на крајње бруталан начин, мотивисан националном мржњом и нетрпељивошћу према српском народу, учествовао у убиству Ђорђа Петровића, Николе Модраковића, Момчила Ристановића и Влајка Зекића из Милића.
- Њима је непосредно након бруталног убиства четворице српских дрвосјеча суђено пред Окружним судом у Бијељини. Првостепеном пресудом су осуђени на по 20 година затвора, а послије тога су се на један волшебан начин нашли на слободи - објашњава наш извор.
Према његовим ријечима, Самир Авдић је 2007. године испоручен из САД и у поновљеном поступку је осуђен на пет година затвора које је одлежао у КПЗ Бијељина и КПЗ Фоча, док тројица његових саучесника двије деценије успијевају да избјегну излазак пред лице правде.
- Ахмо Харбаш се са породицом налази у Швајцарској, чије тужилаштво је из необјашњивих разлога одбило захтјев за његову екстрадицију, док је Неџад Хасић до новембра прошле године мирно живио на подручју Сребреника. Њега су припадници СИПА лишили слободе крајем новембра прошле године и провео је у притвору скоро осам мјесеци, након чега је пуштен. Прави апсурд је да је пуштен из притвора уз обавезу да се јавља у ПС Сребреник, чији припадници су га двије деценије пуштали да се мирно шета иако су знали да је за њим расписана међународна потјерница - каже наш саговорник.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да је очигледно да федералне власти избјегавају процесуирање не само оптужених за ратне злочине над Србима већ и бруталне убице чије жртве су српске националности.
- Видјећемо да ли ће у овом случају реаговати и огласити се представници међународне заједнице, али чисто сумњам. Нису се оглашавали чак ни када су из Сарајева звецкали оружјем, али зато нису пропуштали прилику да Српској и њеним властима упуте придике и за потпуно бенигне ствари или изјаве - каже Којић.
Масакр
Бехудин Хусић, Ахмо Харбаш, Неџад Хасић и Самир Авдић оптужени су да су 2. маја 1996. године на крајње бруталан начин убили Ђорђа Петровића, Николу Модраковића, Момчила Ристановића и Влајка Зекића које су затекли у шуми надомак Милића. Они су оптужени да су моторном тестером над жртвама починили масакр тако што су им сјекли руке, ноге и главе и одвајали их од тијела, да би на крају тијела спалили. Овај застрашујући догађај је унио страх и узнемирење међу припадницима српског народа који су живјели у селима у околини Сребренице и Милића, а којима су још била свјежа сјећања на ратне страхоте и злочине почињене од стране припадника тзв. Армије БиХ под контролом Насера Орића.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
