Почело суђење Рамизу Дураковићу за злочине над Србима у Чајничу
САРАЈЕВО- Пред Судом БиХ почело је суђење за злочине над Србима на подручју Чајнича некадашњем припаднику такозване Армије БиХ Рамизу Дураковићу, за кога је тужилац рекао да је пропустио да предузме мјере како би били кажњени починиоци убиства, рањавања и паљења кућа у Шапићима.
Тужилац Џевад Муратбеговић је рекао да је у нападу на Шапиће убијен један, а рањена два цивила српске националности, те запаљене двије куће.
Он је навео да је Дураковић имао информације о злочину с обзиром на то да је за вријеме акције био у близини мјеста гдје су се десили и имао сталну везу преко мотороле с командантом Трећег батаљона.
Упркос томе, додао је тужилац, Дураковић је издао усмену наредбу за повлачење у правцу Горажда, као командант бригаде који има моћ да предузме мјере око испитивања околности под којима је дошло до злочина у селу Шапићи пропустио је да предузме неопходне и разумне мјере како би починиоци злочина били кажњени.
На питање Суда да ли је разумио оптужницу, Дураковић је рекао да није разумио оно што му се ставља на терет.
Тужилац је у уводној ријечи рекао да ће наводе оптужнице доказивати свједочењима становника Шапића, који ће говорити о нападу на село и посљедицама напада, затим бивших припадника 43. Дринске бригаде који су учествовали у нападу, вјештака судске медицине и војног вјештака те материјалним доказима, преноси Бирн.
Бранилац Денис Ајкић је у уводном излагању рекао да одбрана у цјелости оспорава оптужницу и сматра је неутемељеном, јер, како је навео, није заснована на релевантним и вјеродостојним доказима.
Тужилаштво је на данашњем рочишту затражило продужење притвора у којем се Дураковић налази од хапшења у јуну, док је одбрана предложила изрицање мјера забране путовања, одузимање путних исправа и забрану напуштања мјеста боравишта, с обзиром на то да оптужени има држављанства БиХ, Њемачке и Србије.
Суђење се наставља 14. новембра, када је планирано саслушање првих свједока Тужилаштва.
Оптужница терети Дураковића да је као командант 43. бригаде такозване Армије БиХ, знао за почињене злочине, а није предузео неопходне мјере да казни починиоце након што су 14. фебруара 1993. године напали положаје Војске Републике Српске на локалитету Писаница и село Шапићи, у којем није било војних циљева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
