По пензију па назад на посао

Фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) РС саопштио је јуче да је у претходних десет мјесеци број пензионера повећан за 4.699, док је у истом периоду лани тај број био дупло мањи, односно 2.370.

Током цијеле прошле године број пензионера повећан је за 3.918 у односу на посљедњи дан 2021. године.

У Фонду додају да је у посљедњих неколико година, а нарочито у овој, повећан број корисника који су након остваривања права на пензију поново стекли статус осигураника.

Закључно са октобром ове године 8.074 пензионера имала су радни ангажман и то најчешће у сектору грађевинарства, саобраћаја, прехрамбеној индустрији, телекомуникацијама, научној дјелатности и рударству.

Директор Фонда ПИО РС Младен Милић каже за “Глас” да је ово прва година у којој се биљежи овако енорман раст те да су три разлога довела до тога.

- Први је нешто већи прилив захтјева за остваривање права на пензију у односу на лани, око 670 захтјева више. Други, далеко важнији је пораст броја корисника права који након пензионисања заснивају радни однос. Осигураници се далеко лакше одлучују на пензионисање чим испуне први услов, односно наврше 40 или 35 година стажа. Не чекају више 65 година старости, већ одмах подносе захтјев за пензију, а потом поново заснивају радни однос, јер знају да су потребни послодавцу. Користе законску могућност да поред плате добијају и пензију - појаснио је Милић и додао да је трећи разлог мања стопа смртности.

Милић наводи да са Свјетском банком раде анализу пензијског система у Српској и ФБиХ која би требало да буде презентована почетком идуће године.

- Видјећемо да ли ће бити потребе за одређеним реформама. Повећање броја корисника свакако неће угрозити сигурност исплате пензија, јер је прилив по основу изворних доприноса сада процентуално на највишем нивоу откад постоји Република Српска - казао је Милић.

Економиста Александар Љубоја истиче за “Глас” да на једног пензионера у Српској долази 1,16 запослених те да је са таквим омјером пензијски систем неодржив, због чега су реформе неопходне.

- Чињеница је да имамо демографске, социјалне, политичке, економске проблеме и потребне су нам реформе на свим нивоима. Промјена школских планова и програма, политичка стабилизација уколико је то могуће да би мотивисали и задржали људе у земљи. Потребне су нам страни, али и домаћи инвеститори, гдје ће бити подстицано запошљавање и нова радна мјеста, поготово запошљавање у производним секторима са фаворизацијом извоза - рекао је Љубоја и додао да економија није у фокусу у БиХ деценијама.

Демограф Александар Чавић истиче да су он и његове колеге из струке још прије 15 година упозоравали да ће доћи до озбиљних проблема на тржишту радне снаге јер далеко мањи број грађана улази у радно способни период живота, у односу на генерације које стасавају за пензију.

- Већ неко вријеме у пензију одлазе најбројније генерације рођене у бившој Југославији, то су људи рођени између 1946. и 1961. године. Тих година у БиХ се у просјеку рађало више од 100.000 беба, а сада за рад стасавају млади рођени 2003. године и вишеструко их је мање. Потреба на тржишту рада на неки начин мора бити надомјештена, било продуженим радом грађана у пензији или кроз мигрантску радну снагу - рекао је Чавић и додао да ће раст броја пензионера бити на високом нивоу још најмање три године.

Обуставе

Када је у питању смртност корисника права, у Фонду ПИО кажу да су за десет мјесеци ове године евидентиране 9.694 обуставе исплате по том основу.

- У истом периоду лани имали смо 11.156 таквих случајева - истакли су у Фонду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.