Петар Станојевић, економски аналитичар, о глобалним изазовима: Нема краја дивљању цијена нафте и гаса

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” економски аналитичар Петар Станојевић из Београда, анализирајући глобално тржиште енергената, али и наредни период, за који је истакао да, с обзиром на “стање на терену”, неће бити нимало ружичаст.  

- У којој мери ће бити ти скокови, зависиће од мноштва фактора. Нажалост, економија више не утиче на цене, већ политика. Ако се настави са досадашњом политиком санкција, тржиште енергената, поготово оно европско, дуго неће бити стабилизовано, јер је поремећена досадашња крхка равнотежа понуде и потражње. Лако је рећи, ми нећемо куповати руску нафту, заменићемо је из других извора, рецимо од неких арапских држава, које су до сада овај енергент испоручивале Кинезима. Сад од њих очекивати да “издају” Пекинг и изађу у сурет Европи, није реално. Све то ће да изазове додатне потресе на тржишту и нови раст цена енергената, па самим тим и горива на нашим пумпама - каже Станојевић.

ГЛАС: Може ли се бар наслутити крај ове кризе?

СТАНОЈЕВИЋ: Направљени су велики поремећаји у снабдевању, и ја нисам баш сигуран како ће све ово на крају завршити. Мислим да све зависи од ситуације око Украјине и затегнутих односа између Истока и Запада. Уколико се ово ускоро не смири, то неће водити ка добром. Пашће ниво инвестиција и привредних активности, јер је свет добрано избачен из равнотеже. 

ГЛАС: Колико у читавој овој причи има и лова у мутном? Рафинерије су зарадиле пет пута више него у истом периоду прошле године?

СТАНОЈЕВИЋ: Рафинеријска маржа зависи од цене сирове нафте на светском тржишту. Она је у фебруару ове године износила 70 долара по једном барелу, а данас око 120 долара. Наравно, не треба заборавити на још једну ствар. Рецимо да ја, условно речено, купим танкер нафте по цени од 100 долара. Док он дође до луке у Ротердаму, нафта поскупи на, рецимо, 120 долара. То је чисти екстрапрофит нафтних компанија. Њихови тренутни приходи су енормни. Компанија “Шел” је, примера ради, зарадила дупло више него у истом периоду прошле године. 

ГЛАС: Стручњак Игор Деканић недавно је упозорио да би цијене горива могле прећи и границу од пет евра по једном литру, да ли је тако нешто реално?

СТАНОЈЕВИЋ: Тешко. Мислим да није реално. Колико се сећам, на овим нашим просторима је само једном цена горива достигла износ од пет немачких марака и то током несретних 90-их. Тржиште ће ипак да изрегулише да то баш не иде у том смеру. Постоји једно економско правило, да цене неког производа расту до одређене границе. Пад тражње утиче на пад цена. Ако се ипак остваре ове суморне прогнозе, онда ће тражња за горивом толико да падне да ће и рафинерије морати да затворе своја врата.

ГЛАС: Да ли су могуће несташице одређених енергената?

СТАНОЈЕВИЋ: Све је могуће. То није нимало нереалан сценарио. Ако неко затвори све гасоводе, чиме ће се онда људи грејати. Поред тога, залихе које тренутно постоје у Европи већ сада се троше за одржавање индустријске производње, тако да ће током предстојеће зиме многе земље да дрхте од хладноће. Једноставно, тренутно нема алтернативе руском гасу.

Нужда мијења закон

ГЛАС: Због енергетске кризе Аустрија и Њемачка одлучиле су да се врате угљу и да поново отворе неке од термоелектрана.

СТАНОЈЕВИЋ: Не постоји други излаз из ове ситуације. Кажу да нужда мења закон. Не треба заборавити да се 20 одсто струје у ЕУ производи од гаса. Поред тога, до сада је чак 30 одсто увезеног руског гаса кориштено за грејање. Остатак за индустрију. Ако га не буде, шта ћете урадити? Једини начин је поновно окретање угљу. Али, не треба заборавити да су Немци у претходном периоду затворили готово све своје руднике. Покидани су и логистички ланци. Недавно су покренули једну термоелектрану која је радила само 15-ак дана јер нису имали довољно ископаног угља. Значи, ни тај повратак на угаљ неће проћи без проблема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.