Петар Ристановић, историчар, о ситуацији на Космету: Срби јужно од Ибра живе у гету

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” научни сарадник у Институту за српску културу у Лепосавићу, историчар Петар Ристановић, описујући тренутно стање на Косову и Метохији те све безбједносне и животне изазове са којима се српски народ данас суочава у никад неизвјеснијим временима, када је у питању његов опстанак у јужној српској покрајини.  

- Ни на северној страни реке Ибар није ништа боља ситуација. Услови живота су изузетно погоршани у последње две године, јер влада једно класично опсадно стање које је довело до тога да се Срби са тих простора осећају да нису ни на небу ни на земљи, већ у једном ужасном међупростору изложеном разним ударима ветрова. Влада свакодневни страх од новог терора, прогона и хапшења - истиче Ристановић.

ГЛАС: Колико данас Срба живи на КиМ те да ли су посљедња дешавања, терор и тензије натјерали људе са тих простора да крену можда у неки нови егзодус?

РИСТАНОВИЋ: Приметно је да се људи и породице поново исељавају, али у ком броју тешко је рећи. Не постоје подаци о томе. У септембру ове године на стотине српске деце мање је уписано у школе. И тај егзодус постаје константан. Он није од јуче, само је некад већи или мањи. Доласком на власт Аљбина Куртија ствари су се искомпликовале. Његова политика базирана на терору и притисцима натерала је веома много породица да напусте своје вековна огњишта. Тај талас исељавања посебно је приметан на северу КиМ. Колико данас Срба има на КиМ? Ни то нико не зна. Верујем да ниједној страни не одговара да саопшти те податке. Наравно, ако их уопште имају.   

ГЛАС: И велики број Албанаца је на напустио КиМ, додуше из других разлога, економских.

РИСТАНОВИЋ: Тачно. Ради се о процесу који већ годинама траје невезано за српско-албанске односе и преговоре Београда и Приштине. Верујем да ће тај егзодус бити интензивиран када Косово добије безвизни режим.

ГЛАС: Из угла историчара како бисте описали улоге међународне заједнице у рјешавању косовског чвора, која има једностран приступ?

РИСТАНОВИЋ: Ради се о класичном колонијалном приступу. Западне мантре о владавини права и демократији само су део тог њиховог колонијалног фолклора. Људи који се баве решавањем косовског чвора углавном су трећеразредни политичари, незаинтересовани за стварне проблеме, да се нешто набоље промени. Битна им је само дипломатска каријера. Већина њих ни не зна позадину свега, али се не труди ни да је сагледа што, наравно, ничему добром не може водити.     

ГЛАС: Како коментаришете изјаву америчког амбасадора у Приштини Џефрија Ховенијера, који је истакао да би ЗСО требало да буде формиран у складу са постојећим косовским уставом? Може ли српски народ са тих простора прихватити да буде сведен на невладину организацију?

РИСТАНОВИЋ: Можда нисам најбољи саговорник на ову тему, али као грађанин и као неко ко добро познаје прилике на КиМ могу рећи да се ради о изјави из које се може наслутити крајњи циљ тих западних дипломата, да Србија де факто призна Косово.

Када је у питању заједница српских општина, односно њено формирање, она мора постојати како би се осигурао опстанак Срба на овим просторима, али скептичан сам када је у питању формирање ове заједнице, односно имплементација договореног. Не верујем да ће она пружити стварну заштиту.

ГЛАС: Па шта ће онда бити са Србима на КиМ?

РИСТАНОВИЋ: Будућност је више него магловита. Мислим да је то нешто о чему размишља све већи број људи, чак и оних са севера, који до сада нису размишљали о исељавању. Зато се бојим и да питање будућности Срба на овим просторима постаје спорно.

ГЛАС: Шта би за Србију, али и српски народ значило уколико ипак остане без Косова? 

РИСТАНОВИЋ: Тешко ми је да одговорим на то питање, јер има пуно димензија. Тешко ми је и да замислим. Не знам ко би уопште могао пристати на тако нешто. Оно што мене тренутно највише брине јесте тај одлазак људи, Срба и са леве, али и са десне стране Ибра. То је, према мом мишљењу и један од првих и основних политичких циљева Куртијеве политике, да репресивним мерама и застрашивањем испразни српска подручја, а што подржавају и поједине западне дипломате. Можда грешим, али не верујем да актуелни преговори могу у некој блиској будућности довести до напретка, односно неког трајног решења. Верујем да се иде на “замрзнути статус”, што опет иде наруку досадашњој Куртијевој политици.

ГЛАС: Шта је то што српски народ, који још увијек живи на КиМ, држи на тим просторима, да ли су то родна огњишта, вјера, пркос?

РИСТАНОВИЋ: Од свега побројаног помало. Тешко је напустити дедовину, имања и гробове својих предака. Ако би којим случајем одлучили и да оду, где би то отишли. У крајњем случају, зашто да одлазе када живе на своме. Зато и имам велико поштовање према свим тим људима и мора им се помоћи на све начине да све ово некако преброде.  

ГЛАС: На КиМ живи и један број људи који су избјегли из Крајине. Сада су поново сатјерани у ћошак и натјерани да размишљају о неком новом егзодусу.

РИСТАНОВИЋ: Управо тако. Ни њима није нимало лако. Само они знају шта проживљавају. Изградили су нове животе и опет доведени у положај да остану без ичега. Највећи број Срба који живе на КиМ чине они чије породице на тим просторима егзистирају генерацијама, вековима и ти људи имају једну специфичну емоцију када се говори о КиМ. Неко неупућен би можда рекао како није рационално остати, поготово због деце, али ја их разумем и подржавам.  

Опасна игра ријечи

ГЛАС: Када албански политичари, али и они са Запада, говоре о тим просторима они избјегавају помињање Метохије, већ говоре само о Косову. Зашто?

РИСТАНОВИЋ: Термин Косово и Метохија је нешто на шта би српска страна требало увек да инсистира, али да се појам Косова интерпретира само у контексту албанског. То се намерно ради и када је ријеч о БиХ. Ко још помиње Херцеговину, говори се само Босна.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.