Петар Ђокић за “Глас”: Заустављање изградње “Бук Бијеле” коштало би БиХ милијарду КМ

Навео је да Српска не одустаје нити ће када одустати од пројекта ХЕ “Бук Бијела” у који је до сада инвестирано око 64 милиона КМ, те додао да не вјерује да ће се неко усудити да настави са опструкцијом тог важног пројекта.

- Заустављање тог пројекта од било које институције у овој земљи значило би покретање арбитраже против БиХ, гдје би се она суочила са огромном штетом коју би морала да плати инвеститорима. Вриједност тог спора може да буде више од милијарду марака - рекао је Ђокић који не очекују даље поскупљење струје и раст трошкова мрежарине у овој години.

Ресорни министар навео је да истраживања показују да на подручју Лопара има литијума.

ГЛАС: Свијет је тренутно суочен са великом економском кризом, а стручњаци упозоравају да су инвестиције једини начин да се не уђе у већу рецесију. Да ли очекујете да буду одблокирани неки од стратешких пројеката у Српској?

ЂОКИЋ: Свијет се налази у енергетској транзицији која значи напуштање производње из необновљивих извора и прелазак на обновљиве изворе, односно хидроенергију, сунце и вјетар. Српска је препознала тај курс политике па настојимо да у том оквиру пројектујемо и наше активности. Желимо да сачувамо економски раст и развој, а један од најважнијих предуслова за то је инвестирање и нове инвестиције. Тренутно имамо највише потенцијала у развоју инвестиција у енергетици, а вриједност закључених концесионих и других уговора износи око 3,150 милијарди КМ. Градња свих тих пројеката могла би бити окончана у идућих пет година и они би, дакле, требало да буду прикључени на преносну мрежу. Такав интензитет инвестиција Српска никада није имала у енергетици нити у другим областима економије.

ГЛАС: Који су најзначајнији пројекти у енергетици?

ЂОКИЋ: Тренутно је најважнији пројекат ХЕ “Дабар”, чија је реализација почела 2015. године и до сада је уложено 118 милиона КМ. Предстоји нам фаза у којој ће бити уложено додатних 530 милиона КМ. Припреме за званични почетак те фазе су у току и очекујемо да ће­ већ половином идућег мјесеца бити свечана промоција почетка изградње ХЕ “Дабар”. Додијелили смо и концесију за изградњу ХЕ “Билећа” и радимо на развоју модела финансирања те инвестиције. Не одустајемо од пројекта ХЕ “Бук Бијела”. До сада је у ту инвестицију уложено више од 64 милиона КМ. Немамо тренутно никакву формалну препреку за даљи наставак тог пројекта. У току је обрада понуда заинтересованих партнера коју спроводи “Електропривреда Србија”. Након што се оконча та фаза, имаћемо познатог извођача радова на ХЕ “Бук Бијела”. Не вјерујем да ће било ко ко жели добро овом простору ући у ризик да доноси формалне одлуке на неком нивоу, као што је у пројекат изградње ХЕ “Бук Бијела” непотребно био укључен Уставни суд БиХ.

ГЛАС: Земље Европске уније инсистирају на зеленој транзицији, односно на преласку са фосилних на обновљиве изворе енергије. Колико је потребно бити опрезан у том процесу?

ЂОКИЋ: Разумијемо европско настојање да се форсира производња електричне енергије из обновљивих извора. Ми ту политику прихватамо и дио смо ње. Наравно, Европа нас често изненади својим одлукама, па су тако поједине земље ЕУ вратиле активирање угашених термоелектрана. То је непријатно изненађење. Према нама иду притисци да орочимо период до када ће радити термоелектране, а у појединим европским државама раде супротно. Базну енергију производимо из термоелектрана и морамо остати при том извору електричне енергије јер то даје стабилност и сигурност. Одржаваћемо постојеће производње у термоелектранама, а изградњом нових соларних, хидро и вјетроелектрана обезбиједићемо додатне количине енергије које ће бити довољне да РС има сигурно снабдијевање струјом у будућности.

ГЛАС: “Електропривреда РС” је покренула акцију помоћи домаћинствима која одлуче да на својим кућама поставе соларне панеле. Колика је заинтересованост?

ЂОКИЋ: Соларни панели, односно прозумјери су у интересу Српске. Наша процјена је била да у овај енергетски пројекат укључимо око 50.000 стамбених и пословних објеката. Међутим, за сада је око 5.000 заинтересованих. То је мали број и он ће се сигурно повећати када кренемо са првом фазом уградње прозумјера. Прије тога морамо ријешити техничка питања, а то је безбједан и потпуно сигуран начин прикључка малих соларних електрана на постојећу дистрибутивну мрежу јер ће те електране бити прикључене на нисконапонску и средњенапонску мрежу. Морамо ријешити и питање пореских обавеза које могу настати о питању производње те енергије, усмјеравања енергије на мрежу те повлачења за потребе произвођача када им недостаје енергије са њихових малих електрана. То је питање обрачуна ПДВ-а и треба га ријешити са Управом за индиректно опорезивање.

ГЛАС: Да ли можемо очекивати ново поскупљење струје у Српској?

ЂОКИЋ: Мислим да тренутно нема разлога за размишљање о томе у овој години. То се може десити у случају неког глобалног поремећаја и великих проблема на тржишту електричне енергије. Само тада се може отворити ово питање, а Република Српска ће и убудуће остати привржена политици нижих цијена у односу на окружење.

ГЛАС: Да ли на просторима Српске има налазишта литијума, који постаје метал будућности због његове употребе у индустрији електричних аутомобила?

ЂОКИЋ: Позитивни резултати кроз истраживања су утврђени на подручју општине Лопаре. Немамо за сада завршне извјештаје о томе које би резерве литијума могле бити на том локалитету. Дакле, тренутно се спроводи истраживање с циљем да се покушају дефинисати резерве литијума на том локалитету. Можда бисмо већ половином године могли имати прецизније информације.

Соларне електране

ГЛАС: Колика је заинтересованост за соларне електране?

ЂОКИЋ: Јако је велики интерес за соларне електране. У Српској су изграђена бројна мала постројења, чија се снага креће од 20 па све до 250 киловата по једном пројекту. Ми ћемо наставити пружати максималну подршку и омогућити подршку инвеститорима који желе да граде соларне електране. До сада смо додијелили концесије за изградњу или је покренут поступак додјеле концесије за око 858 мегавата соларних електрана. Вриједност тих инвестиција је близу 1,4 милијарде КМ, а постоји интерес и за нове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.