Перо Ћорић за "Глас": Удруженим снагама јачамо економије

Истакао је ово у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић осврћући се на низ плодоносних састанака српских привредника протеклог викенда у оквиру великог Свесрпског сабора.

- Са представницима Привредне коморе Србије разговарали смо о претходним, актуелним, али и будућим пројектима које смо реализовали удруженим снагама, али и о унапређењу сарадње у наредном периоду, а која је до сада била и више него изузетна. Много је пројеката и примјера из праксе које смо реализовали уз помоћ кадровских капацитета Привредне коморе Србије и њихових позитивних искустава. У фокус желимо ставити привредну сарадњу, да се види како конкретно помоћи економији, који се проблеми јављају у међудржавној размјени, почевши од гужви на граничним прелазима до инспекцијских контрола - рекао је Ћорић.

Додао је да ће се представници комора Српске и Србије убудуће састајати два пута годишње, по једном у Београду и Бањалуци, како би анализирали урађено и договорили се о даљим корацима.

ГЛАС: О којим конкретно пројектима се ради?

ЋОРИЋ: Потписали смо споразум о сарадњи у области комуналних дјелатности, а имамо га и у сектору пољопривреде. На пољу дигиталне трансформације у посљедњих неколико година смо урадили много захваљујући управо помоћи Србије. У Српској је формирана мрежа за дигиталну трансформацију чији је центар у Привредној комори РС. Комплетну логистичку подршку за формирање тог центра добили смо од Привредне коморе Србије. Центар смо оспособили на основу помоћи и искустава из Србије, захваљујући њиховим људским ресурсима. Ангажовали смо њихове консултанте да израде дигиталне стратегије у десет наших предузећа на основу којих су обезбијеђена одређена донаторска средства преко њемачког ГИЗ-а. Тренери из Србије су такође обучавали десет консултаната из Републике Српске. Уз помоћ стручњака из Србије организовали смо неколико семинара и стручних обука, како за запослене у коморском систему РС, тако и за домаће  привреднике у вези са Механизмом за прилагођавање границе угљеника (ЦБАМ), а све с циљем да савладамо методологију за обрачун утицаја ЦО2 на цијену производа који се извози на европско тржиште. Такође, када је Српска уводила дуални систем образовања, приликом имплементације нам је помогла Србија. Они имају капацитете и несебично дијеле своја искуства. Интензивна је и сарадња на пољу сајамских манифестација.

ГЛАС: На којим пољима би сарадња могла бити озбиљније интензивирана?

ЋОРИЋ: Тешко је наћи област гдје не постоји могућност боље сарадње, али сектор енергетике има највеће потенцијале за реализацију заједничких пројеката. Надам се да ће за процесе који се коче на нивоу БиХ врло брзо наћи рјешење и да ће почети градња великих енергетских објеката који су у плану. У доба пандемије вируса корона показало се да су енергетика и храна два стратешка производа, па се и област пољопривреде издваја. Србија несебично помаже Српској у инфраструктурним пројектима, чини ми се да нема ни града ни општине а да нису нешто помогли. То треба цијенити и поштовати, његовати и даље развијати.

ГЛАС: Шта ће аутопут који ће спојити Београд и Бијељину значити за домаћу привреду и привреднике?

ЋОРИЋ: Сваки инфраструктурни објекат, прије свега пут и стварање бољих услова, помаже развоју привреде. Довољно је видјети колико камиона чека на граничним прелазима према Србији, што показује да улагање у путну и граничну инфраструктуру има пуну оправданост. Увезаност привреда Републике Српске и Србије је веома важна, а као посљедицу тога имамо да је Србија први спољнотрговински партнер Републици Српској и ову сарадњу морамо развијати и даље. Очекујемо да се инвестиције из Србије повећају у Српској, али и обрнуто. Србија није мало тржиште и за нас је важно да се поправи спољнотрговински биланс јер ми далеко мање извозимо у Србију него што увозимо.

Опоравак индустрије

ГЛАС: Какве су прогнозе за остатак године, назире ли се опоравак домаће индустрије?

ЋОРИЋ: Врло тешко је прогнозирати када се може очекивати опоравак домаће индустрије с обзиром на то да то у великој мјери зависи од опоравка привреда у региону и ЕУ као највећих спољнотрговинских партнера РС. Прама информацијама којима располажемо и према изјавама званичника, прије свега из Њемачке, требало би очекивати опоравак у другом дијелу 2024. године. Свакако, ту треба уобзирити и дешавања у свијету, од којих ће зависити и привредна кретања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.