Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске: Са страхом улазимо у наредну годину

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић, наводећи како ће много тога јасније бити након што буде формирана заједничка радна група која би, између осталог, требало да се бави и овим питањем.

- Расправљаће се и о начинима испоруке електричне енергије привредним субјектима. ЕРС је предложила да се уговори од 2023. године склапају само на шест мјесеци, што је с нашег становишта проблематично. Сматрамо да би они требало да буду потписивани бар на 12 мјесеци, те да ако буде потребе половином године поново сједнемо и анализирамо стање у електроенергетском сектору, односно да видимо да ли су инпути који утичу на производну цијену струје већи или не. Било је разних идеја, па чак и да се уведу одређени енергетски “разреди”, те да предузећа имају различите тарифе, али мислим да од тога неће бити ништа - каже Ћорић.

ГЛАС: Претпостављам да се рачунало да ово повећање не угрози у већој мјери пословање домаћих предузећа?

ЋОРИЋ: Као прво морам нагласити да 57 одсто струје у Српској троше домаћинства, остатак привреда. Шта хоћу да кажем, повећањем цијене струје само преко леђа привреде неће моћи покрити све трошкове које ЕРС тренутно има у свом пословању. Такође треба знати да рачуни за струју код појединих предузећа чине значајан трошак.

И то нису мале цифре, знају се кретати и по неколико стотина хиљада марака. Све ово требало би имати у виду када се буде одлучивало колико ће ово повећање износити.

ГЛАС: Да ли ће оно довести до новог раста цијена робе и услуга?

ЋОРИЋ: До тога ће сигурно доћи. То је неминовно. Ту прије свега мислим на прерађивачку индустрију. Велико је питање како ће због овог раста цијена струје поједина предузећа успијевати да парирају другим на иностраном тржишту. Сматрам да ће бити тешко направити компромис у овим разговорима са ЕРС који би могао задовољити обје стране.   

ГЛАС: Како би уопште оцијенили стање у нашој привреди, да ли је и колико глобална криза утицала на поједине секторе и које највише?

ЋОРИЋ: Ова криза сигурно узима све више маха и код нас. Ако погледамо податке за првих девет мјесеци извоз је повећан за неких 850 милиона, а увоз за милијарду и 240 милиона марака. Значи дефицит је повећан за 335 милиона. Из свега овог можемо закључити да су и увоз и извоз имали значајан раст за око 30 одсто, много већи од раста обима производње који је износио тек око 1,5 одсто. Значи да је дошло до значајног повећања цијена робе и услуга у посљедњих девет мјесеци.

ГЛАС: Недавно сте истакли како су пред нама три кључна  изазова?

ЋОРИЋ: Европска комисија је у својим препорукама земљама западног Балкана навела које су то реформе које се морају спровести. Привредна комора је дефинисала три кључне и стратешке смјернице које би могле довести да се домаћа привреда колико-толико одржи виталном и зауставе негативни трендови. Као прво, привреду је потребно више дигитализовати и технолошки осавременити. Нисмо задовољни колико је новца за ово до сада издвајано. Ове године то износи око 14 милиона што је, ако узмемо у обзир инфлацију, мање него прошле године.

ГЛАС: Да ли је један од највећих изазова недостатак радне снаге и како то ријешити?

ЋОРИЋ: Недостатак радне снаге и обученост радника постаје горући проблем. Ту је наравно и проблем око образовног система. И не само то. Мислим да на списку Завода за запошљавање тренутно има око 68.000 незапослених лица која траже посао. Али међу њима има чак око 30 одсто оних који имају 50 и више година. Њима је тешко наћи посао, јер тешко могу одговорити захтјевима тржишта. И на крају, да не заборавим, ту је и трећи кључни сегмент. Он се односи на јавна предузећа. Узмимо на примјер “Електропривреду” која је у првих девет мјесеци била највећи извозник, правећи промет који чини чак око 10 одсто од вриједности укупног извоза. Значи ради се о веома значајном привредном систему о којем би требало водити рачуна. Наравно ту су и “Шуме Српске” којим се мора боље управљати. 

ГЛАС: Када сте поменули недостатак радне снаге, у чему смо то најдефицитарнији те да ли привремено рјешење у “увозу”?

ЋОРИЋ: Нажалост, сва прерађивачка индустрија муку мучи с овим проблемом. Неко више, неко мање. Недостаје нам чак и неквалификоване радне снаге. Њу, додуше, можемо надомјестити с доласком радне снаге из рецимо Индије или Бангладеша. Ти радници могу радити у грађевинарству или шумарству, секторима у којима не требају неке посебне стручне квалификације и познавање језика. Али прије него што било шта урадимо мислим да би прије тога требало направити озбиљне анализе стања на тржишту рада.

ГЛАС: Показало се како оне земље које су енергетски и прехрамбено независне могу имати нешто сигурнију будућност. Шта би требало урадити како би Српска и даље остала на том путу самоодрживости?

ЋОРИЋ: С обзиром на све што се у свијету дешава Српска има велику срећу што је енергетски независна када сви капацитети раде. Ако се којим случајем деси да неки од производних капацитета искочи, онда би ЕРС морала куповати струју на иностраном тржишту. Да до тога не би дошло морамо правити нове енергетске капацитете.

Мислим да и када је у питању храна нисмо довољно искористили све своје капацитете и природне ресурсе. Потребно је подржати и акције “Купујмо домаће” и “Наше је боље”. На тај начин би се спријечио одлив новчаних средстава у иностранство, али и најдиректније подржала домаћа привреда. Нажалост, то не радимо, те радије купујемо увозну робу. 

ГЛАС: Зашто је тако, да ли је то ствар помодарства или...?

ЋОРИЋ: Људи мисле како је увозно боље од домаћег, што наравно није увијек тачно. Због тога је потребно и водити разне едукативне кампање. Можда је највећи проблем што наша предузећа мало улажу у маркетинг.

Мислим да је посљедњих година дошло до одређеног напретка, али недовољно. Требало би схватити да куповином домаћих производа помажемо себи.

ГЛАС: Каква ће бити 2023. година, могу ли се правити било какве прогнозе?

ЋОРИЋ: Највећи изазови биће вјероватно око енергената и цијена струје. У разговорима с привредницима видио сам да су одређене наруџбе смањење за наредну годину, јер постоји велика доза страха каква би могла бити наредна година. То ће зависити и од економске ситуације у ЕУ.

Банке и камате

ГЛАС: Да ли ће и колико подизање и каматних стопа од стране ЕЦБ, што се наравно одразило и на наш финансијски сектор, угрозити пословање појединих предузећа?

ЋОРИЋ: Наравно да ће то све додатно закомпликовати тренутну ситуацију, ионако тешку. Инфлација је довела и до повећања каматних стопа. ЕЦБ је то урадила како би се изборила с овим негативним цјеновним трендовима. Видјећемо колико су наше банке спремне да подијеле судбину привреде, јер не треба заборавити да једни од других зависе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.