Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске: Радници данас траженији од доктора наука

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић, анализирајући протекли период и тренутну крвну слику домаће привреде, те откривајући који су то индустријски сектори у Српској тренутно најугроженији због економске кризе и инфлације која, како ствари стоје, не намјерава да се преда без борбе.  

ГЛАС: Какво је тренутно стање у домаћој привреди?

ЋОРИЋ: У посљедње три или четири године привреда Републике Српске изложена је многобројним спољним притисцима. Након пандемије, дошло је до енергетске кризе и инфлације, што се онда прелило и на нас. Многе од ових недаћа, нажалост су вјештачки генерисане, али шта је ту је. Морамо издржати и тражити начина да све ово што безболније превазиђемо. Ако погледамо ову годину и упоредимо је с прошлом, негативни трендови у индустрији, поготово у прерађивачкој, све су присутнији и већи. У првих шест мјесеци ове године овај сектор је забиљежио пад од око шест одсто у физичком обиму производње. Дошло је и до пада броја запослених у прерађивачкој индустрији за 2,2 одсто. Ако свему овом додамо и да је обим робне размјене са земљама Европске уније у поменутом периоду мањи за 90 милиона евра, од чега се на извоз односи чак 84 милиона, видимо да су пред нама веома изузетно изазовна времена. Трендови су неповољни, што не улива неки оптимизам, поготово што се на глобалној сцени не очекују неке позитивне промјене.

ГЛАС: Да ли има и неких позитивних трендова?

ЋОРИЋ: Има одређених позитивних трендова који се огледају у повећању нето плате. Она је у јуну износила 1.284. марке. Мислим да послодавци на овај начин желе стимулисати радну снагу да остане. Такође, треба поменути и да су наплаћени јавни приходи већи за 252 милиона у првих шест мјесеци ове године, што је посљедица и поменутог повећања плата.   

ГЛАС: Након успоравања инфлације, економисти упозоравају да би нови раст цијена горива могао додатно закомликовати услове пословања?

ЋОРИЋ: Када се говори о цијени горива то сигурно може поново закомликовати стање у нашој привреди. Нова поскупљења сигурно ће утицати на повећање трошкова, а што ће онда додатно угрозити профитабилност и ликвидност предузећа. Наши нафтни дистрибутери не могу ту ништа, јер су цијене диктиране извана. Они само зарачунавају своју маржу. Мислим да би држава требало да се одрекне дијела акциза које се наплаћују на гориво. На тај начин би се у значајној мјери снизила цијена горива и помогло привреди да смањи своје већ ионако велике трошкове. Охрабрујуће јесте то што имамо потврде да цијена електричне енергије неће расти током наредне године.  

ГЛАС: Колико се и све теже стање у еврозони, а поготово у Њемачкој, може негативно одразити на извозно оријентисана домаћа предузећа? Да ли је већ и у коликој мјери дошло до смањених наруџби?

ЋОРИЋ: У појединим предузећима наруџбе из појединих европских земаља смањене су чак за 30 одсто, што ће бити веома тешко превазићи. Њемачка је један од наших најважнијиџ спољнотрговинских партнера и ово што се посљедњих мјесеци дешава у овој држави, никако нам не иде наруку.

ГЛАС: Да ли се може нешто урадити како би се у овако неизвјесним временима олакшао рад предузећа? Постоји ли некакав рецепт, осим поменутог смањивања акциза на гориво?

ЋОРИЋ: Са Владом Републике Српске имали смо до сада добру сарадњу и утврдили смо неке приоритете. Сада смо у фази припреме одређених економских реформи за наредну годину. Мислим да би привреду требало ставити на прво мјесто. Република Српска тренутно има најповољнију пореску политику у региону, што се тиче опорезивања плата и то треба и даље задржати. Требало би можда наставити и са владиним суфинансирањем раста плата. То је модел који је дао добре резултате. Наравно, требало би видјети и да се одређена парафискална оптерећења смање, поготово када је у питању отварање предузећа.

ГЛАС: Велики проблем јесте и недостатак радне снаге. Која су то тренутно најдефицитарнија занимања?

ЋОРИЋ: Мислим да нема сектора у Српској за који можемо рећи да има довољно адекватне радне снаге. Грађевинарство, трговина, угоститељство, прерађивачка индустрија... И ово није од јуче, већ има своје дубоке коријене. Морамо радити на поларизацији прије свега радничких занимања. У данашње вријеме боље је бити добар фризер, водоинсталатер или зидар, него доктор наука на факултету. Први могу зарадити пет хиљада марака, ови други упола мање. Морамо једном пресјећи па рећи овој локалној средини не треба гимназија, дајте нешто друго. Такође и родитељи би требало боље да усмјеравају своју дјецу, према потребама тржиштима, не својим жељама. Некада је било срамота бити мајстор, али ево данас то више није тако, тражени су попут сувог злата јер их нема на тржишту. Добро су и плаћени.

ГЛАС: Све више је земаља које овај проблем покушавају ријешити увозом радне снаге?

ЋОРИЋ: За првих шест мјесеци ове године издате су 844 радне дозволе људима из иностранства, што је три или четири пута више него за читаву прошлу годину. Интересантни смо оним радницима који долазе из земаља које имају нижи стандард од оног у Српској, као што је, примјера ради, Бангладеш. Али ови људи не могу донијети квалитет и задовољити потребе нашег тржишта.

Преживљавање

ГЛАС: Која су алтернативна тржишта?

ЋОРИЋ: У овим временима је врло тешко наћи неко ново тржиште, поготово у кратком року. Значи, морамо наћи начина да преживимо ову кризу те нађемо начина да успоставимо везе са земљама с којима до сада нисмо имали велику робну размјену. Мислим да много више требамо искористити уговор о трговинској размјени са Турском. Има простора, али је потребно много више средстава и кадровске опремљености те адекватне подршке државе, која нашим предузећима морају отворити врата и олакшати рад. Мора се далеко спремније и агресивније радити.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.