Пекари Влади предлажу да отвори пекару

Ново дивљање цијена у пекарама почело је са почетком ове године, а као оправдање такве пословне политике пекари користе раст најниже плате у Српској са 700 на 900 марака. Таква њихова политика пословања наишла је и на осуде у Влади Српске, гдје тврде да се пекари служе разним малверзацијама, јер док цијене осталих основних намирница поприлично мирују, код њих је супротан тренд.

- Уредбом о ограничавању маржи на основне животне намирнице ограничена је маржа на одређену врсту хљеба. Ријеч је о хљебу од 600 грама од брашна тип 500. Међутим, на терену смо примијетили да пекари вјешто избјегавају да праве и продају тај хљеб - рекао је "Гласу Српске" министар трговине и туризма Денис Шулић.

Тврди да пекари додају одређене адитиве или са друге стране додају, односно смањују грамажу само да не би правили и продавали хљеб на који је ограничена маржа.

- Из тог разлога измијенићемо постојећу уредбу да бисмо стали у крај малверзацијама пекара. До краја ове седмице наш нацрт предложених рјешења биће на столу премијера Српске Радована Вишковића, а након тога са релевантним стручњацима из различитих области расправљаћемо о нашем приједлогу за измјене поменуте уредбе - рекао је Шулић, који очекује да до краја овог мјесеца Влада РС усвоји измијењену уредбу да би ријешили проблем заобилажења прописа који су тренутно на снази.

Какав однос пекари у Српској имају према грађанима, Шулић наводи, показује то да се нико од њих није прикључио кампањи "Друштвено одговорни" и понудио јефтиније производе.

- Нама посебно боде очи то што је велика разлика у цијени хљеба у Српској и Србији. Килограм хљеба преко Дрине кошта 1,90 марака, а код нас чак 3,20 марка. Управо та велика разлика у цијени нас је навела да покушамо новом уредбом да смањимо цијену основног хљеб. Измјена уредбе иде за сада у том смјеру да под контролу ставимо цијену основног хљеба, јер код остале робе није било значајније промјене цијена у посљедње вријеме - поручио је Шулић.

Највећи проблем су, подсјећа Шулић, управо цијене пекарских производа, односно основног хљеба, који би требало да буде приступачан свим грађанима.

- Ако неко на основу својих захтјева жели да купује хљеб са одређеним састојцима и житарицама, ми на то нећемо утицати нити се мијешати. Нас интересује само да ставимо под контролу цијену основног хљеба - закључио је Шулић.

Да је минималац окидач за дивљање цијена у пекарама подсјетио је први човјек Удружења пекара РС Саша Тривић, који је успут поручио Влади Српске да отвори пекару па да прави и продаје хљеб по цијени по којој хоће.

- Не треба се бавити ограничавањем марже, нека отворе пекару и продају хљеб пошто хоће. Маржа никада није била под знаком питања, колико год одреде маржу нека она буде толико. Држава се може бавити маржама, али не може цијенама. Када правимо хљеб, не гледамо на који је ограничена маржа, већ правимо онај који људи хоће да купе - рекао је "Гласу Српске" Тривић.

Нагласио је да они не утичу на то шта ће трговац наручити, нити одређује трговац шта ће купац купити.

Окидач за најновија поскупљења у пекарама, наводи Тривић, је раст најниже плате, јер је, како наводи, учешће радне снаге у производњи пекарских производа 35 одсто.

- Ако је Влада подигла минималац за 30 одсто, ми плате радницима морамо повећати за десет до 15 одсто. Одлуку о повећању пекарских производа је донијела Влада одлуком о повећању минималца - поручио је Тривић.

Нагласио је да је цијена хљеба различита од града до града те да он кошта у највећем граду Српске од 1,80 до 2,30 марака.

- Немамо уједначене цијене. Нико никога није ограничио и договорио се. Није ми уопште јасно зашто се Влада бави хљебом. Ономе коме је прескупо, прави хљеб код куће - закључио је Тривић и најавио да би њихови производи у идућим мјесецима могли поскупјети за око пет одсто.

На енормна поскупљења огорчени су Бањалучани, који све мање посјећују пекаре, јер им је за један оброк потребно више од пет марака.

 - Бурек и јогурт коштају и више од пет марака, похована палачинка је око четири и по до пет марака, парче пице је три марке, ријетко гдје имате кифлу за пола марке. Све ово морао би бити аларм за узбуну, јер је пекара постала луксуз - рекао је "Гласу" Марко В.

Да је живот у највећем граду Српске скупљи него у осталим дијеловима потврдили су нам и саговорници, који хљеб зарађују радећи у пекарама.

Из једне зворничке пекаре потврдили су за "Глас" да кифла кошта 0,30 фенинга, што је неупоредиво повољније него у највећем граду Српске.

- Имамо све пекарске производе осим хљеба и без обзира на све турбуленције, нисмо кориговали цијене. Пите од 250 грама и даље су три марке, што је, вјерујем прихватљиво за потрошаче - казали су из ове пекаре.

У Херцеговини поскупјели су производи у пекарама, а у Требињу цијене су најсличније оним у Бањалуци. Ипак, у осталим дијеловима Херцеговине потребно је издвојити мање новца за хљеб и пекарске производе.

Предсједник Удружења пекара регије Бијељина Раденко Пелемиш, који је и власник пекаре "Алекса", наводи да и пекари у Семберији нису мијењали цијене својих производа.

- Хљеб кошта од 1,50 до 1,80 марака. Нисмо мијењали цијене и настојаћемо да одржимо ову политику пословања све док будемо могли - казао је "Гласу" Пелемиш.

Цијене брашна стабилне

У Удружењу млинара РС наводе да цијене брашна нису мијењане у протеклих пола године.

- За врећу брашна од 25 килограма потребно је издвојити од 20 до 28 марака, у зависности од квалитета - рекао је "Гласу" предсједник Удружења млинара РС Зоран Кос и додао да ће до жетве бити задржане тренутне цијене брашна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.