Парламент БиХ јачи и од Бундестага

Према посљедњим подацима, просјечна плата у БиХ износила је око 720 евра, што је за 3,5 пута мање од просјека које имају државе Европске уније - 2.350 мјесечно. Поређења ради, примања у Словачкој, која је најлошије рангирана међу државама чланицама ове заједнице, износе 1.233 евра, што је за 70 одсто више него у БиХ. Када су у питању земље у окружењу, просјечна плата у Словенији износи око 1.640, Хрватској 1.320, Црној Гори 850, а Србији 840 евра.

А шта је са платама политичара, државних званичника који би требало да брину, између осталог и о економском просперитету земље? Колико су она у односу на просјечне плате у појединим европским земљама те како се БиХ котира на тој листи? За примјер узећемо колико мјесечно инкасирају народни трибуни, односно парламентарци, којима су људи указали повјерење на изборима.

У случају БиХ, они који су на посљедњим изборима успјели да уђу у Парламент БиХ, имају за пет пута виша мјесечна примања од просјечних. Њихова плата износи око 3.600 евра, а у неким случајевима и више, уколико су у неким од одбора или остварују право на одвојени живот. Ово је више него довољно за нормалан живот, с обзиром на то да је једној породици у БиХ за живот потребно око 1.500 евра мјесечно.

Овај износ је иначе дупло већи од просјечне плате у БиХ. Интересантно је да овдашњи парламентарци, ако упоредимо њихова мјесечна примања са просјечним, дебело шију већину својих европских колега, па и ма колико то на прву чудно звучало, посланике у Европском парламенту. Мјесечна примања европарламентараца износе око 7.900 евра. Уколико то упоредимо са просјечним платама на нивоу Европске уније, оне су за 3,3 пута веће. По овој ставци и моћна Њемачка је иза БиХ.

Од јуна ове године посланици Бундестага почели су да примају нешто увећане плате - за 1.000 евра, које данас износе око 11.200 евра, што је за 2,4 пута више од просјечне плате у овој земљи. Илустрације ради, трошкови једног домаћинства процјењују се на око 2.800 евра. И Данска је, по овом основу иза БиХ. Тамошњи законодавци мјесечно на руке примају око 8.400 евра - 3,5 пута више него што тренутно износи просјечна плата у овој скандинавској земљи.

Када је у питању Аустрија, њихови народни трибуни имају плату нешто већу од 10.000 евра, што је за 3,4 одсто више од просјечне у тој земљи, која тренутно износи 2.900 евра. Ради се о бруто износу те би овај однос био далеко мањи када би се рачунала нето плата. Условно речено и политичари из Хрватске, односно саборски заступници, имају мање плате него њихове колеге у БиХ.

Они однедавно на руке добијају 4.000 евра, што је за 2,85 одсто више од просјека у Хрватској, који је према посљедњим подацима износио 1.400 еврића. И посланици из Србије су иза својих колега у БиХ. Њихова мјесечна примања крећу се око 1.250 евра, у зависности од тога из које партије долазе, док се просјечна плата креће око 836 евра. У преводу, креатори законодавне политике у Србији имају за 1,5 пута већа примања од просјечних.

Бугарска

Бугарске власти су вјероватно најелегантније ријешили питање висине примања својих парламентараца. Донијели су закон према којем је основна плата посланика једнака три просјечне плате у јавном сектору за посљедњи мјесец сваког тромјесечја. Она данас износи 4.000 евра, а просјечна плата у земљи око 1.330. 

Бубрег у лоју

За оне који успију своје радно мјесто обезбиједити у неком од тијела Европског парламента кажу да живе попут бубрега у лоју. Да је тако говори и податак да не морају да брину ни о пензијама, јер имају право, поред редовне које остварују у матичним земљама - и на додатну. Према садашњим платама, то износи око 1.760 евра, али тек након што наврше 63 године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.