Пандемија гура БиХ у најдубљу кризу у посљедњих 25 година
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - БиХ ће у 2020. години захватити најтежа рецесија у посљедњих 25 година, а неповољне демографске карактеристике БиХ, повећање броја заражених и тешко политичко окружење могу погоршати утицаје пандемије и узроковати пад БДП-а већи од раније предвиђена 3,2 одсто.
Ово су прогнозе Свјетске банке базиране на основу резултата редовног економског извјештаја, а као главни разлог економског суноврата наводи се успоравање производних сектора, слабија потражња из окружења и политичка неизвјесност.
- БиХ се суочавала са бројним изазовима и прије пандемије, а ова криза је имала огроман утицај на економију и животе људи и њихово рјешавање сада је постало још ургентније. Опоравак укључује стварање простора за снажнији приватни сектор, повећање ефикасности јавног сектора, бољу заштиту људског капитала кроз образовање и здравство, те стварање више прилика за младе - рекао је шеф канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Емануел Салинас.
Како се каже у извјештају, незапосленост је била значајна и прије кризе, а и даље наставља да се погоршава. Стопа незапослености је у 2019. износила 15,7 процената, а вирусом узроковано смањење економске активности ју је од тада повећало.
- Према подацима пореске управе, између марта и септембра 2020. у ФБиХ је изгубљено око 16.000 радних мјеста. Власти у Републици Српској процјењују да је изгубљено око 2.000 радних мјеста. Малопродаја, производња, транспорт и дјелатности пружања смјештаја су највише погођени сектори - наводи се у извјештају.
Ипак, из Свјетске банке кажу да су теже посљедице на тржиште рада спријечене ентитетским програмима субвенционисања плата и другим мјерама политике, усмјереним на погођене секторе с циљем побољшања ликвидности компанија и очувања радних мјеста.
- Уз претпоставку да се трајање епидемије ограничи на наредна два квартала, раст БиХ у 2021. би се могао вратити на стопу од прије кризе - рекли су из Свјетске банке.
Економски аналитичар Зоран Павловић каже да се БиХ већ налази у дубокој кризи, а да је додатни проблем то што су се европске земље са којима БиХ највише сарађује нашле на удару новог таласа пандемије.
- Пандемија се одужила, а процес економског оживљавања није дефинисан. Ако новац међународних кредитора намијењен привреди завршава у јавној потрошњи која је дефинисана буџетом, онда нема уштеда, ни смањивања трошкова и тако се ова озбиљна рецесија додатно продубљује - истакао је Павловић.
Он наглашава да је основни услов у периоду смањене потрошње грађана и мање активности приватних компанија иницирање промјена и окретање занемареној домаћој производњи.
- На примјер, потребно је смањити оптерећење на плате како би људи добили више новца, а самим тим би више потрошили. Тај вишак иницира производњу. Ми смо занемарили наше домаће произвођаче. Имали смо проблем извоза у Турску, обуставу извоза јунетине, немамо капацитета за производњу млијечних производа. Немамо стратегију која би водила смањењу увоза, а форсирању потрошње домаћих производа. Због свега набројаног, ове прогнозе Свјетске банке не изненађују - истиче Павловић.
Западни Балкан
Нови талас епидемије вируса корона, који траје од јуна, додатно је погодио цјелокупни западни Балкан, а од почетка епидемије у овој регији незапосленост је порасла за 0,5 одсто, подаци су Свјетске банке.
- До јуна је на западном Балкану без посла остало 139.000 људи, док је 300.000 њих постало сиромашно - навели су из Свјетске банке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
