Паклене врућине и наредних седам дана у Српској: Топлотни талас широм Европе

Од сутра до сриједе, 19. јула биће још топлије са максималном температуром ваздуха од 33 до 40, у вишим предјелима 29 степени Целзијусових, сапштено је из Републичког хидрометеоролошког завода.

Од 20. до 22. јула максимална температура ваздуха биће пар степени нижа - од 31 до 36, у вишим предјелима 26 степени Целзијусових.

По тренутним прогнозама освежење се очекује тек 23. јула. 

Земље уводе посебне мјере, очекује се и до 49 степени

Љето је тек почело на сјеверној полулопти, али јак топлотни талас је већ захватио дијелове Европе, Кине и Сједињених Америчких Држава, гдје се овог викенда очекују рекордно високе температуре.

Амерички метеоролошки завод је за више од 100 милиона грађана издао упозорења о екстремним врућинама, а нарочито опасни услови предвиђају се у савезним државама Аризони, Калифорнији, Невади и Тексасу. Неколико европских држава, укључујући Француску, Њемачку, Хрватску, Грчку, Италију, Шпанију и Пољску се истовремено суочава с високим температурама.

Оне би на острвима Сицилији и Сардинији могле доћи и до 49 степени Целзијусових, објавила је Европска свемирска агенција, што су "потенцијално најврелије температуре икад забиљежене у Европи". Сјеверна Африка је такође врућа и спарна, а мароканска метеоролошка служба је издала црвено упозорење због екстремних врућина у јужним дијеловима земље.

Неке кинеске покрајине, укључујући главни град Пекинг, такође биљеже спарине, а већа кинеска енергетска компанија је рекла да је њена производња електричне енергије у једном дану досегла рекордан ниво

Црвени аларми за 16 градова у Италији

За шеснаест градова диљем Италије издато је црвено упозорење. Рим, Фиренца и Болоња су међу подручјима погођенима топлотним таласом, а прогностичари најављују да би се на Сицилији и Сардинији температуре могле попети и до 49°Ц. Италијанска влада савјетовала је онима у подручјима упозорења да избјегавају директну Сунчеву свјетлост између 11 до 18 сати, преноси Индеџ.хр.

Неколико подручја Грчке, Француске и Шпаније такођерје захваћено екстремним температурама. Посљедњих дана температуре у Грчкој су достигле 40°Ц или више. Волонтери су дијелили флаше воде на туристичким мјестима, а власти су предузеле необичан корак и накратко затвориле Акропољ у Атини у петак током најтоплијег раздобља како би заштитиле посјетиоце од врућине.

По први пут уведена је забрана за особе које раде у сектору грађевине и доставе тиком најтоплијих сати дана. Раднике у јавном и приватном сектору у Атини пдостичу да раде од куће. Други дијелове Европе такође очекују неуобичајено вруће вријеме. Метеоролошка канцеларија Чешке Републике упозорио је да би температуре за викенд могле прећи 38°Ц.

ДХМЗ упозорио на високе температуре у већем дијелу Хрватске

Државни хидрометеоролошки завод (ДХМЗ) упозорио је на високе температуре у већем дијелу Хрватске док је Хрватски завод за јавно здравство (ХЗЈЗ) због високе опасности по здравље позивао грађане на додатан опрез. Сутра се очекују високе температуре у сплитској и ријечкој регији за које је на снази наранџасто упозорење које представља велику опасност.

У понедјељак је наранџасто упозорење на топлотне таласе који могу утицати на здравље на снази за цијелу Хрватску, а у наставку седмице за све регије, осим загребачке у којој ће бити жуто упозорење, упозоравају из ДХМЗ-а.

Актуелни топлотни талас је резултат ведрине и дотока све топлијег ваздуха с југозапада, а високе температуре могу штетно дјеловати на здравље.

Висока температура ваздуха може узроковати здравствене тегобе, нарочито код осјетљивих група као што су мала дјеца, хронични болесници, старије особе те људи који раде на отвореноме. Стога је препорука свима да се заштите од великих врућина, расхладе свој дом и пију довољно течности.

Јун је био најтоплији од почетка мјерења

Прошли мјесец је већ био најтоплији јун икад забиљежен, према америчкој свемирској агенцији НАСА-и и програму за климатске промјене Цоперницус, којим управља Европска унија. Екстремни временски услови који произлазе из све топлије климе "нажалост постају ново нормално", упозорава Петери Талас, главни секретар Свјетске метеоролошке организације (WMO).

Долина смрти пред новим рекордом

Чинилац који би ове године могао допринијети високим температурама је климатски феномен познат као Ел Нињо.

Феномен Ел Нињо, који се догађа између сваке двије и седам година, а обиљежавају га температуре површине мора које су више од просјека у централном и источном Пацифику близу Екватора, траје отприлике 9-12 мјесеци.

Сјеверна Америка се већ суочила с низом екстремних метеоролошких догађаја овог љета, при чему дим из шумских пожара који настављају неконтролисано горјети у Канади изазива ванредно загађење ваздуха у већим дијелова САД-а.

Данијел Свејн, климатски научник с калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, рекао је да би температуре у Долини смрти могле достићи или оборити рекорд највише температуре ваздуха икада измјерене на Земљи.

Званични рекорд WМО-а износи 56.7 степени Целзијусових и забиљежен је 1913. у Долини смрти, пустињи на југу Калифорније.

У Мексикалију, граду с више од милион становника на сјеверу Мексика, температуре су ове седмице порасле до 50 степени Целзијусових, присиљавајући многе становнике да остану у кућама, а волонтери и власти покушавају помоћи онима који не могу.

"Изузетно високе температуре океана"

Океани такође нису поштеђени високих температура. Температуре воде близу јужне обале савезне државе Флориде су премашиле 32 степена Целзијева, према Агенцији за истраживање океана и атмосфере.

Што се Средоземног мора тиче, површинске температуре ће бити "изузетно високе" током надолазећих седмица, објавио је WМО, а могле би пријећи и 30 степени у неким дијеловима, што је неколико степени изнад просјека. Све више температуре океана могу имати катастрофалне посљедице за морске животиње у погледу њихова преживљавања и миграција, а такође могу негативно утицати и на рибарску индустрију.

На другом крају планета, температура леда у антартичком мору пала је у јуну на рекордно низак ниво.

Свијет се просјечно загријавао за 1.2 степени Целзијуса од средине 19. вијека, што је довело до интензивнијих топлотних таласа, већих суша у неким подручјима и жешћих олуја због подизања нивоа мора. Талас из ЊМО-а је рекао да тренутни топлотни талас "наглашава све већу хитност смањења емисија стаклених гасова што је брже и више могуће". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.