Ово је текст усвојене резолуције о Сребреници који је подијелио свијет

У тексту се без резерве осуђује свако порицање, како се наводи, геноцида у Сребреници као историјског догађаја и позивају државе чланице да чувају утврђене чињенице, укључујући и кроз своје образовне системе, развијањем одговарајућих програма, такође у знак сјећања, у циљу спречавања порицања и погрешног тумачења и појаве геноцида у будућности.

Без резерве се осуђују и дјела која величају особе пред међународним судовима осуђене за ратне злочине, злочине против човјечности и геноцид, укључујући и оне одговорне за, како се наводи, геноцид у Сребреници.

Истиче се важност окончања процеса проналажења и идентификације преосталих жртава "геноцида у Сребреници" и обезбеђивања достојанствене сахране за њих и позива на наставак процесуирања починилаца "геноцида у Сребреници" који тек треба да се суоче са правдом.

У резолуцији се позивају све државе да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида, како је примијењиво, и међународног обичајног права о спречавању и кажњавању геноцида, уз дужно поштовање релевантних одлука Међународног суда правде.

Истовремено, у тексту се захтијева од генералног секретара да успостави програм информисања под називом "Геноцид у Сребреници и Уједињене нације", започињући активности на припремама за обиљежавање 30. годишњице, 2025. године, и даље тражи од генералног секретара да на ову резолуцију скрене пажњу свих држава чланица, организација из система УН и организација цивилног друштва ради одговарајућег поштовања;

Позивају се све државе чланице, организације система Уједињених нација, друге међународне и регионалне организације и цивилно друштво, укључујући невладине организације, академске институције и друге релевантне заинтересоване стране да обиљежавају Међународни дан, укључујући посебне комеморације и активности у знак сјећања и у част "жртвама геноцида 1995. године у Сребреници", као и одговарајућу едукацију и активности подизања свијести јавности.

Како се наводи, Генерална скупштина је донијела резолуцију вођена Повељом Уједињених нација, Универзалном декларацијом о људским правима и Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида и позивајући се на резолуцију Савјета безбједности 819 од 16. априла 1993. којом се Сребреница проглашава безбједном зоном, резолуцију 827 од 25. маја 1993. о оснивању Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКСЈ), и резолуцију 1966 од 22. децембра 2010. о успостављању Међународног резидуалног механизма за кривичне судове.

Документ је донијет уз подсјећање на све пресуде МКСЈ-а, а посебно на осам које садрже пресуде за злочин геноцида над босанским Муслиманима почињен у Сребреници 1995, прије свега на пресуду Жалбеног вијећа МКСЈ од 19. априла 2004. (Тужилац против Крстића), пресуду Жалбеног вијећа Механизма од 8. јуна 2021. (Тужилац против Младиц́а), пресуду Жалбеног вец́а Механизма од 20. марта 2019. (Тужилац против Караџиц́а), као и пресуду Међународног суда правде (ИЦЈ) од 26. фебруара 2007. којом је пресуђено да дјела почињена у Сребреници представљају дјела геноцида.

У тексту се наводи и снажно противљење некажњивости за геноцид, злочине против човјечности, ратне злочине, или друга кршења међународног хуманитарног права и међународног закона о људским правима и наглашава у овом контексту одговорност држава да окончају некажњивост.

"У том циљу, потребно је да темељно истражују и кривично гоне, у складу са својим релевантним међународним правним обавезама и својим домаћим правом, лица одговорна за таква дјела, како би се избјегло њихово понављање и како би се дошло до одрживог мира, правде, истине и помирења, за које је учешће жртава и преживјелих, као и чланова њихових породица", наводи се у тексту.

У тексту резолуције се поздравља напредак који су међународни судови постигли посљедњих година у борби против некажњивости и у обезбјеђивању одговорности за геноцид, злочине против човјечности, ратне злочине и друге тешке злочине путем међународног правосудног система, препознајући у том погледу посебан допринос МКСЈ и наглашавајући важност да међународна заједница буде спремна да предузме колективну акцију кроз Савјет безбједности, у складу са Повељом, и од случаја до случаја да даље обезбиједи одговарање за геноцид и спречавање геноцида.

Понавља се да је према међународном праву, кривична одговорност за злочин геноцида индивидуализована и да се не може приписати ниједној етничкој, вјерској или другој групи или заједници у цјелини.

Такође, документ се усваја узимајући у обзир улогу специјалних савјетника генералног секретара за превенцију геноцида и одговорност за заштиту и напомињући важност редовних брифинга о кршењима људских права и међународног хуманитарног права као и о говору мржње и подстицању раног подизања свијести о потенцијалном геноциду.

Наводи се и да кривично гоњење особа одговорних за геноцид и друге међународне злочине у националним правосудним системима, укључујући Суд БиХ и МКСЈ као и Механизам, остаје централно мјесто у процесу националног помирења и изградње повјерења као и за обнову и одржавање мира у БиХ, и даље препознајући да је снажна регионална сарадња између националних тужилаштава од суштинског значаја за његовање мира, правде, истине и помирења међу земљама у региону.

Наводи се и непоколебљива преданост одржавању стабилности и јачању јединства у различитостима у БиХ и истиче да ће 2025. године бити обиљежена 30. годишњица "геноцида у Сребреници" у којем је изгубљено, како је наведено, најмање 8.372 живота, хиљаде људи је расељено, а породице и заједнице разорене.

Резолуција је усвојена са 84 гласа за, 19 против и 68 уздржаних.

Против резолуције гласале су Русија, Мађарска, Бјелорусија, Кина, Коморос, Антигва, Сирија, Куба, Конго, Сјеверна Кореја Доминика, Еритреја, Есватини, Гренада, Мали, Науру, Никарагва, Сао Томе и Принципе и Србија.

Међу уздржаним земљама биле су, између осталих Грчка, Кипар, Казахстан, Малдиви, Мексико, УАЕ, Вијетнам и многе друге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.